Како се данас читају "Браћа Карамазови"

Прошло је 140 година од објављивања романа "Браћа Карамазови" Фјодора Михајловича Достојевског. Тим поводом у Дому омладине Београда одржана је конференција "Савремена читања Великог инквизитора".

"Људи никада не могу да буду слободни, јер су слаби, грешни, безверни и бунтовни. Они немају снаге да се одрекну земаљског хлеба за љубав небеског."

"Легенда" је алегоријска прича коју Иван Карамазов приповеда брату Аљоши, на тему хришћанске слободе воље и слободе савести.

Слобода избора, каже Велики инквизитор, представља терет људским бићима.

Да ли слобода избора ставља душу на муке? Да ли је слобода избора истинска тежња људи, с обзиром на то да је људска природа суштински слаба? То су питања која је Достојевски поставио пре 140 година.

Питао се и у којој мери наше разумевање заједнице одређује квалитет нашег живота, а питали су и одговор тражили и савремени стручњаци у Дому омладине Београда.

Како се односимо према одговорности 

Проф. др Александар Фатић, са Института за филозофију и друштвену теорију, истиче да је једно од питања којима се Достојевски суштински бави о томе како третирамо кривицу и одговорност за ствари које су лоше, а које чинимо једни другима.

"Он нуди одговор на то питање кроз причу о Великом инквизитору, као човеку који је пао у стање условљености свакодневним животом, где чини ствари које би се са хришћанске тачке гледишта сматрале погрешним, али Достојевски нуди решење за ту погрешност, грех и морални пад, не на начин бирократизованог управљања врлином у друштву и тиме шта је добро или лоше, него на начин испољавања љубави", навео је проф. Фатић.

Актуелност дела Достојевског огледа се у сумњи Ивана Карамазова у праведност света, који је Бог створио, сматра професорка Тања Поповић са Филолошког факултета у Београду.

"Питање патње невиних, питње једне невероватне жеље за поседовањем, ситошћу, новцем, потрошачким друштвом и оним што није од малог значаја – ко управља нашим животима", рекла је проф. Поповић.

Наводи да Велики инквизитор каже да не само да човек воли да се клања, и да бира да ли ће да се клања ка Истоку или Западу, једној или другој сили, него бира с ким ће се клањати.

"Што се више клањамо туђим идејама, то су они више покорни, људи су много срећни када прихвате туђу идеју, када се за њу ухвате и када њој служе", рекла је проф. Поповић.

Без опраштања, заједница не може да буде функционална

Достојевски је сматрао да је човек срећан само онда када пати, јер ниједна срећа не може доћи сама по себи.

Као што је Исус опростио врелим пољубцем Великом инквизитору, тако без узајамне љубави и опраштања једна заједница не може да буде функционална, сматра професор Александар Фатић.

"И да је то онај ниво свести који треба да имамо једни према другима, која омогућава трансформацију онога што је лоше у конструктивне међуљудске односе", навео је проф. Фатић.

Достојевски је "Великог инквизитора" назвао кулминацијом свог последњег романа "Браћа Карамазови".

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 05. дец 2019, 14:12) - Бојан [нерегистровани]

савршен приказ

Када сам прочитао "Велики Инквизитор".Оставио сам "Браћу Карамазове на више од 3 месеца јер сам доживео прави "шок"пошто је по мени то био савршен приказ односа човека према слободи и према самоме Господу!!!