Бечка изложба немачког експресионизма по избору кустоса из Београда

У бечком Музеју „Леополд“ отворена је изложба немачког експресионизма са делима најпознатијих представника дрезденског „Моста“ и минхенског „Плавог јахача“, као што су Кирхнер, Кандински, Јавленски и Франц Марк. Кустос изложбе је Београђанин Иван Ристић.

Три приватне збирке су се нашле уједињене на једној изложби – „Браља“ из Лугана, „Јохенинг“ из Дизелдорфа и наравно збирка из бечког „Леополда“. 

Формалне карактеристике експресионизма преживеле су Први светски рат, али се јавни дискурс мењао и множиле су се контроверзе. На пример, Емил Нолде, чија се идеолошка припадност тек данас тематизује у Немачкој, а који овде чини четвртину изложбе. Или загушљиви духовни хоризонти немачког неоекспресионизма, такозваних „Младих дивљих“, из осамдесетих година, као Баселиц и Кифер.

„Оно чиме се одликује немачки експресионизам је радикална субјективност. Бити субјективан, значи тражити и питања и одговоре у самом себи, и као сликар и као човек, и то је била главна одлика свих тих уметника. Када говоримо о духу, говоримо наравно, о плавој боји. Битно је истаћи да баш у овом простору имамо плаве зидове, а плава, наравно, то је боја духа и медитације“, истиче кустос изложбе Иван Ристић.

Изложба индиректно тематизује и чињеницу да је немачки експресионизам скоро толико немачки феномен колико и руски. Битан фокус обе збирке лежи на делима Александра Јавленског.

Теоретичари ликовне уметности који данас стоје на позицијама Адорнове естетике, с неповерењем гледају на повремене експресионистичке епизоде двадесетог века. По Адорну, обавеза уметности је откривања истина из света идеја, а идеја експресионизма је мирење са судбином. Ако је та судбина рат, онда се експресионизам мири са ратом. То је наравно најрадикалније могуће тумачење, док остали у експресионизму виде снагу, енергију и боју.

број коментара 0 Пошаљи коментар