Зашто је погубљен први урбаниста Београда

Град који је био рушен и поново зидан из темеља. Оријентални град, барокни град, град који се мењао како су се мењала и царства под којима је био. Само у стотинак година три пута је отиман из руку Османског царства и прелазио у власт Хабзбурга, а потом поново враћан у султанове руке. Тајне 18. века у ком се Београд отео Истоку откривају нам списи Доксата де Мореза и зидине Београдске тврђаве.

"O, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми живот узимаш", биле су последње речи неимара барокног Београда Николаса Доксата де Мореза док је миран и поносан седео на столици за погубљење. Чекао је брзу смрт. Чуо је добро познат хук замахнутог мача који иде према његовој глави. Међутим, џелат промаши врат и зари мач дубоко у рамену кост београдског неимара. Доксат не испусти ниједан крик. Чак четири замаха мачем била су потребна џелату да му одруби главу.

На овако трагичан начин, окончан је живот првог београдског урбанисте и пуковника који је у периоду од 1724. до 1737. године планирао, градио и модернизовао Београд.

Прича почиње 1716. године, када је Аустрија поново заратила са Османским царством. После тешке борбе, Хабзбуршка монархија коначно задаје последњи ударац Турцима и 1717. године Пожеревачким миром осваја Београд. Тада је основана и хабзбуршка Краљевина Србија са престоницом у Београду.

"Град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са разних страна Аустријског царства. Mеђу њима je било трговаца и занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на овом простору", каже Ника Стругар Бевц, једна од ауторки изложбе "Барокни Београд – преображаји 1717–1739", која је отворена у Конаку кнегиње Љубице.

До тада је Београд био турски шехер са монументалним грађевинама, караван-сарајима, џамијама, амамима, трговима, живим чаршијама, уским кривудавим калдрмисаним улицама са приземним кућама од дрвета и блата.

Неимар барокног Београда

Хабзбуршка монархија желела је да се град после разорног рата у потпуности преуреди и модернизује.

"Првим радовима на обнови Београдске тврђаве руководио је инжењеријски пуковник Де Беф, да би га 1718. наследио мајор Никола Сули. У то време већ је почела поправка неких бедема и изградња Великог барутног магацина у Доњем граду", каже Жељко Вук, који је двогодишње исцрпно истраживање живота овог швајцарског племића и барокног Београда сместио у књигу "Доксат – неимар барокног Београда".

Затим, 1719. године, само годину дана после рата на Сицилији, где је као командант Лоренских кирасира учествовао у одбрани територија добијених у Рату за шпанско наслеђе, где је и тешко рањен, у Београд долази швајцарски племић, пуковник Николас Доксат де Морез. 

"Од стране Дворског ратног савета у Бечу, 1723. године постављен је за главног надзорника радова на Београдској тврђави, али је добио задатак и да направи планове за ново, савремено утврђење које ће моћи да се одбрани и од најжешћих напада непријатеља. Истовремено, он ради и на плановима за уређење целог Београда, који је био разрушен", објашњава Вук.

Након детаљног изучавања града, Доксат је развио урбанистички план изградње барокног Београда, који је 1724. године предао на одобрење Дворском ратном савету. Његове планове Ратни савет, на чијем челу је принц Еуген Савојски, одобрава у етапама.

Велики Римски бунар, две пешадијске касарне, зграда "Главне страже", барутни магацин – била су прва барокна здања подигнута у Горњем граду тврђаве.

"У том периоду они нису били само иновација, него озбиљни захтевни пројекти који су спроведени са циљем да се покаже колико је Београд важан. Најважнија је била тврђава на Дунаву зато што је била на најважнијој позицији према Турцима. То је један град који је, заправо, програмски прављен како би показао моћ Хабзбуршког царства и сву његову величину", каже друга ауторка барокне изложбе у Конаку кнегиње Љубице Весна Бикић.

Београд, уз Доксатову стручност и знање, полако је претваран из оријенталне вароши у европски утврђени град према савременим барокним нормама.

"Аустријанци су доста рушили да би пробијали улице. Градили су велике зидине око целог града и то је доста преобликовало град, али су остали и велики делови града који су и даље били турска варош", објашњава архитекта Тихомир Дичић.

Дунавска и Савска варош

Београд су, поред Тврђаве, чиниле Дунавска варош или немачки део и Савска варош или српски део, свака са својим предграђима.

Пре аустријског освајања у немачком делу, данашњем Дорћолу, живели су искључиво Турци, а када су се они повукли из Београда, циљ нове власти је био да се у тај део доселе немачки трговци и занатлије који су у потрази за бољим животом дошли у Београд.

"Данашња Душанова улица по Доксатовим пројектима је проширена и изнивелисана, а уместо кривих сокака направљене су праве улице, чији је правац био од тврђаве ка главним капијама којима се улазило у град", каже писац Жељко Вук.

На данашњем Дорћолу налазиле су се куће за највише официре, као и комплекс зграда језуитског самостана са војном апотеком, школом и црквом.

Подигнуте су палате, касарне, болница, апотеке, пивара, солана, манастири и школе, па и две српске цркве и нови митрополијски двор. Око насеља су први пут изграђени бедеми звездастог облика по угледу на средњоевропске и западноевропске градове тог доба.

Доксат је полако постајао први београдски урбаниста, а Београд је постајао прави модерни град у духу барока. Међутим, фасаде на новим грађевинама нису биле онакве каквим замишљамо зграде китњастог барока.

"Београд је имао једну сведену верзију тог барока. Један миран барок који је одговарао сензибилитету војске, веома строго, монументално и без много украса", истиче ауторка изложбе Весна Бикић.

Архитекта Дичић објашњава да барок у хабзбуршки Београд није дошао из Италије.

"Дошао је са севера, из Аустрије, а њега одликују, на пример, стрми кровови. Тако да је Београд више добио ту централноевропску него барокну нит, која је потекла из Италије", објашњава Дичић.

Одлазак првог београдског урбанисте

После 20 година напорне изградње барокног хабзбуршког Београда, долази до поновног рата између Аустрије и Турске.

На путу ка Видину, где је предводећи своје јединице требало да заустави напредовање османске војске, Николас Доксат де Морез стигао је до тврђаве у Нишу 12. септембра 1737. године. Ту га је сачекала наредба да мора да замени оболелог генерала Лојтрума, дотадашњег команданта тврђаве.

"Крајем септембра пред Нишом се појавило 20.000 Татара и јањичара са 150 топова, спремних да само у једном јуришу поврате град. С друге стране, по Доксатовим писмима, град је бранило 3.000 чланова посаде, од тога, због болести способно тек нешто више од 2.000 људи", каже Вук.

Како је турска војска била супериорнија од аустријске, Доксату је понуђена капитулација. Он сазива Ратни савет како би са официрима размотрио турске услове о предаји.

"Недостајало је и муниције и папира за патроне. Поред тога, залихе хране и воде биле су на минимуму, а приступ реци није био могућ. Како се никаква помоћ од стране аустријске војске није очекивала, а да би спасили војску и цивиле од покоља, официри су прихватили понуду да са наоружањем, укључујући и топове, и свом опремом напусте утврђење и буду испраћени до Параћина...", описао је разлоге капитулације аустријске војске Жељко Вук у својој књизи "Доксат – неимар барокног Београда".

Тако се аустријска војска повукла из Ниша, који је поново потпао под турску власт. Доксат је сачувао животе свих пет хиљада војника, али је због повлачења био оптужен за велеиздају.

Тако је први београдски урбаниста, који је од турске касабе направио град регулисан правилним улицама, у кратком поступку осуђен на смрт.

У раним преподневним сатима 20. марта 1738. године – Доксат је започео своје последње јутро уз чај и молитву. Очекивао је да ће смрт доћи брзо и да ће је он дочекати без страха и без иједног испуштеног крика. Сматрао је да није велеиздајник, да је дао све да се очува целовито хабзбуршко царство и да сачува животе војника. Након јутарњег ритуала, испијања чаја и молитве, свеже обријан одведен је на почетак данашње Кнез Михаилове улице где га је пред многобројним Београђанима чекао џелат. Смрт није била брза. Дошла је тек из трећег пута. Међутим, Доксат не испусти ниједан крик.

Нестанак барокног Београда

Није прошло ни два месеца од погубљења Николаса Доксата де Мореза када се турска војска нашла пред Београдом, у којем је владала до тада највећа епидемија куге која је задесила аустријско царство.

Хабзбуршка монархија није искористила све одбрамбене потенцијале које је стварала током две деценије. Београд је готово без борбе предат Турцима и убрзо је почео да губи свој барокни изглед. Скоро сва изграђена здања су порушена.

До данас највише од барокног Београда остало је на Калемегданској тврђави. Очуване су само Леополдова капија и Краљ капија у Горњем граду, као и капија Карла Шестог у Доњем граду и Велики барутни магацин. У Горњем граду сачуван Велики бунар, нама познатији као Римски бунар и остаци Малог барутног магацина и блокхауза, у којем су 2008. године пронађени многи предмети коришћени у то време.

Колико је брзо Београд изгубио свој барокни изглед, показује и чињеница да скоро ниједна грађевина није остала очувана ни у београдској вароши. Осим једне куће у Улици цара Душана 10 која три века одолева времену. Она је била једна у низу седам истоветних кућа и представљала је нови вид становања и трговине.

"То је кућа која има дућане у приземљу, а спрат је предвиђен за становање. Она је веома битна, јер је Улица цара Душана сачувала регулацију улице која се у потпуности подудара са аустријском регулацијом. Фасада је плошна, нема орнамената, али то не значи да раније није имала, него су временом отпали и нису обновљени", каже архитекта Тихомир Дичић.

Некадашњи барокни тргови само се наслућују у језгру града, у изгледу главних саобраћајница и блокова зграда, а некадашњи варошки бедеми стоје као подсећање на барокна времена у обрисима Косанчићевог, Топличиног и Обилићевог венца.

"Порушена су сва утврђења, бедеми који су окруживали варош, све куће вишеспратнице, између осталих гувернерова палата и митрополитска резиденција, а широм града ничу минарети", каже Ника Стругар.

Тако барокни Београд одлази у неповрат, а поново му се враћа оријентални изглед. 

Жељко Вук у својој књизи наводи да су маљеви одјекивали Београдом све до половине 1741. године, када је под рушевинама нестао и гроб градитеља Београда Николаса Доксата де Мореза.

"Прашина и шут који су прекрили град по рушењу објеката и барокних обележја претходних владара као да су притисли груди последњег мушког потомка династије Хабзбурга, цара Карла Шестог", написао је Вук.

Записано је да је цар на самртничкој постељи 20. октобра 1740. године показивао на своје груди непрестано понављајући:

"Београд је узрок моје смрти... Осећам ту цео Београд како ме својом тежином гуши".

број коментара 11 Пошаљи коментар
(недеља, 28. апр 2019, 14:02) - anonymous [нерегистровани]

да..битна је култура .

да нам децу убијају културни људи на културан начин.

(недеља, 28. апр 2019, 10:14) - Ходочасник [нерегистровани]

Имена Империја

Све до 1806 године се Царство звало: "Светоримско Царство", а не Аустроугарско Царство. То се код нас у већини кљига погрешно писало, због неких фолклоризма или можда због намерног скривања неких чињеница. Исто тако се Марија-Терезија називала "аустријском царицом", мада је била царица Светоримског Царства. Значи да би евентуално могла бити титулисана као "немачка царица", мада се то царство није службено звало "Немачка", као што није службено никад постојало никакво "Турско Царство".

(недеља, 28. апр 2019, 01:13) - анонимус [нерегистровани]

Реконструкција

И, где је кућа Николе Доксата?

(субота, 27. апр 2019, 18:28) - srx [нерегистровани]

@петак

@петак
Nije da Turci nisu probali "srusti hriscanstvo" kako ti kazes. Klanje, silovanje, nasilno poturcavanje, unistenje crkvi i spomenika. Napad na svaki glavni grad Balkana pa na kraju i Bec. Valjda su ti ove sitnice promakle. Napad Islama na Evropu je trajao vjekovima sa preko 220 pohoda sa ciljem unistenja nevjernika i sirenaj Islama za razliku od 6 pohoda Hriscana ka Jerusalemu - da bi se isti oslobodio.
Vizantija je vec bila Hriscanska i preuzela je ulogu nasljednika Svetog Rimskog Carstva nakon sloma Zapadnog Carstva pod nasrtanjem "pagana" iz danasnje Njemacke.
Ne znam da li je toliko malo znanja i toliko malo logike da se surovost Otomanskog Carstva smanjuje zarad nekih nesuvislih ideja o Vizantiji. Ako je Vizantija pravila zlocine to ne znaci da turska zvjerstva prestaju da postoje i da imaju znacaj za nas razvoj tokom proteklih 6 vijekova, zaboga!

(субота, 27. апр 2019, 16:42) - Sale [нерегистровани]

Razlike

U kulturi. Nije isto kada te okupira napredna i kulturna nacija i kada to učine zaostali varvari.

(субота, 27. апр 2019, 09:55) - anonymous [нерегистровани]

У чему је разлика

између окупације од стране Турске и окупације од стране Аустроугарске ??
Жал за Јевропом провејава текстом 

(субота, 27. апр 2019, 09:37) - anonymous [нерегистровани]

Muzej

A kuca prvog urbaniste Beograda propada umjesto da je muzej "baroknog Beograda". Svaki potencijal ne znamo da iskoristimo. 

(петак, 26. апр 2019, 19:41) - anonymous [нерегистровани]

Smor!

Turci su bili velesila. Sa su htjeli da unište tzv hrišćanstvo, to bi uradili.
Sta je Vizantija radila? Kako je šireno hrišćanstvo? Silom!

(петак, 26. апр 2019, 19:00) - miami [нерегистровани]

danas kao imigranti

Prosto je neverovatno koliko su Turci stete naneli I kako su svojski trudili da obrisu svaki trag Evrope, Srbije I Hriscanstva na okupiranoj teritoriji.

(петак, 26. апр 2019, 17:32) - Sara [нерегистровани]

Зашто је погубљен први урбаниста Београда

Lep tekst, uzivam da citam o starom Beogradu. Mnogo toga nismo znali