Задужбине Хребељановића, бисери средњовековне архитектуре

Средњовековне задужбине Раваница кнеза Лазара Хребељановића и Љубостиња, његове супруге кнегиње Милице су у сусрет обележавању 630 година Видовдана стециште православаца.

Најопеванија светиња у нашој народној епској поезији је манастир Раваница.

Архитектонска лепотица са Вазнесењском црквом, надомак Ћуприје, са изузетном декоративном фасадом и задивљујућим фрескама један је од највреднијих и најдрагоценијих споменика наше средњовековне уметности.

У раваничком храму почивају мошти ктитора - Светог кнеза Лазара.

Бисер "Моравске школе" у архитектури је и Манастир Љубостиња.

Међу ретким је споменицима прошлости са познатим протомајстором.

У народним песмама Раде Боровић, опеван као Раде Неимар, уклесао је своје име у камени праг између припрате и наоса.

"Љубостињу је живописао Макарије Зограф почетком 15. века, од 1402. до 1405. и његов је запис сачуван у луку изнад врата, изнад записа Рада Неимара. Ту се налази и један стих из псалма цара Давида, на крају Макарије зограф и датум. То је јединствен манастир код нас да су оба записа сачувана, и архитекте и живописца", каже монахиња Ангелина, кустос манастира Љубостиња.

Кнегиња Милица, после Косовског боја у монаштву Евгенија, у Љубостињи је окупила удовице изгинулих војвода и властелина и уз помоћ Јефимије, удовице деспота Угљеше, предано се бавила дипломатијом.

"Са леве стране од улаза сачувана је првобитна фреска цара Лазара и царице Милице, док су на десној страни осликани њихови синови деспот Стефан Лазаревић и Вук. Горе десно изнад улазних врата сачувана је фреска Пети Васељенски сабор који је одржан у Цариграду 1553. године са присуством 160 светих отаца, јединствена фреска код нас", испричала је моханиња Ангелина.

У кнегињиној задужбини Љубостињи прва српска песникиња и везиља Јефимија је у златовезу урадила чувену "Похвалу кнезу Лазару".

Сматра се ремек-делом везиљске уметности.

Слови и за најзначајније песничко остварење српске средњовековне књижевности. Чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.

број коментара 0 Пошаљи коментар