"Лавиринт" Наде Кораћ пред читаоцима

Митолошке приче – драгоцен извор знања о културном наслеђу човечанства могу се казивати на начин који ће их повезати са свакодневним искуством детета и његовим доживљајем света. О томе говори психолог и професор развојне психологије Нада Кораћ, у књизи "Лавиринт".

У  "Лавиринту" је двадесет грчких митолошких прича које су у овој књизи недовршене целине. Већина има почетак. На читаоцу је да приче уобличи вођен питањима, као што су: Које је то предмете Аријадна дала Тезеју да би савладао Минотаура и своју дружину извео из Лавиринта? Како је то Атина ушла у Зевсовову главу, па се из ње родила? Зашто Ахил, иако скоро бесмртан, има слабу тачку – рањиву пету?

"То јесте неки подстицај да дете у ствари размишља од неке тачке у неком правцу. То јесте једна, како бих рекла, благоусмеравана имагинација. Значи, детету је широко поље али не сасвим отворено него омеђено задатком који се састоји из неких околности, ликова, догађаја и то је заправо начин да се његова машта подстакне, да се подстакне способност решавања проблема", каже Нада Кораћ.

Додаје да је било тешко одабрати митове јер су они сами по себи занимљиви, али не могу сви да се испричају на одређени начин.  

"Имате рецимо Херкулове подвиге, па шта с тим? Не можете да урадите ништа, притом има још нешто а то је да су грчки митови пуни страшног насиља, разних необичности...веома је сложен процес који се мора радити врло пажљиво", додаје Нада Кораћ.

Сваку од прича дете може да доприча, прекроји, илуструје, само или са другарима у школи. То је прилика за сопствене књиге грчких митова, али и драмске игре.

Од једне приче, и исте полазне тачке, може настати много варијанти "исте приче". Како су митови првобитно испричани, нестрпљиви читаоци ће сазнати у другом делу "Лавиринта", књиге која може подстаћи на упознавање грчке митологије.

 

број коментара 0 пошаљи коментар