Читање, радост која траје од детињства

Свих протеклих дана деца су са родитељима или организовано са наставницима и библиотекарима долазила на Сајам књига. Била је то прилика да сретну писце али и да од њих чују како да читање постане радост која траје.

Радост читања почиње у детињству. Избори су разни од мистерија и авантура, преко стрипова до филозофије и психологије.

"Срећом ја сам пре научио да читам него да говорим у детињству. Зато што је деда мој Стеван имао Змаја Јову кога ми је он читао, тако да сам ја визуелно знао сваку песму како отприлике гласи. Онда сам ја гледао и читао на чудо комшија", каже песник Љубивоје Ршумовић.

"То је тако добар изум, да ти са пар стотина динара можеш да себи омогућиш авантуру и путовање које би те уживо коштало много много више а питање да ли би се тако провео. Колико књига прочиташ толико си пустоловина а често и живота проживео. И сам много волим да читам и то често говорим деци. Да нисам читао кад сам био ваших година не би данас био писац и доживљавао овако лепе пустоловине са вама", објашњава писац за децу Урош Петровић.

Хероји су у књигама али и писци књига постају хероји.

"Херој у књижевности сигурно јесте Робинзон Крусо или Том Сојер јер су то књиге које смо ми читали, дуже времена знамо, које смо у школи научили и које ћемо памтити за цео живот, каже једна млада читатељка.

За неке је то Јован Јовановић Змај а за неке Новак Ђоковић.

"Мој херој од писаца у књижевности то је заиста Бранко Ћопић. Морам да признам зато што сам ја у детињству узимао његове риме а ја писао своје песме. Наравно ја сам много година касније једном на Коларцу њему признао то. Рекао, извини молим те, ја сад морам да ти се извиним, као дете сам узимао твоје риме а ја писао своје песме. Наравно Бранко је, какав је већ био, рекао ма хајде Бога ти добро си испао на кога си се угледао", прича Љубивоје Ршумовић.

"Ја сам јако срећан што могу са Ршумом да се дружим а био је један од хероја мог детињства баш због књига необичних књига које је написаи а које и данас пише", каже писац за децу Урош Петровић.

"Мој највећи херој јесте Пипи дуга чарапа. Ја имам личну везу са њом јер кад сам ја била мала мени су се мама и тата развели. Мени је та књига помогла, да ја тај свој проблем у том тренутку разрешим захваљујући књизи", објашњава писац за децу Јасминка Петровић.

О томе како да читање постане редовна активност којој ће се деца радовати разговара се свакодневно у сали "Десанка Максимовић" у програму за децу и младе "Бајка о Кратковечној".

број коментара 0 пошаљи коментар