Техника певања Милорада Јовановића

Први уџбеник на српском језику о техници певања јесте књига Милорада Јовановића. Настала у логору Оснабрик у Немачкој, као својеврсни дневник, чува се у библиотеци Факултета музичке уметности и обогаћује слику о нашој музичкој историји.

Резервни официр Краљеве гарде у логору је под бројем 2347, између 1941. и 1942. године, бележио свакодневицу, али и финесе технике соло певања. Пре рата је био професор на Музичкој академији и солиста Опера у Београду, Бриселу и Монте Карлу.

"У писаним траговима господина Јовановића можемо наћи његове осврте на технику певања коју је он спроводио, која није, морам признати битно различита од овог данас што ми радимо, и односи се на анализу његових техничких проблема и како их је решавао", каже Анета Илић, професор на Катедри за соло певање".

"Она у ствари има значај стручне књиге, има значај историјског документа јер нам у ствари открива неке детаље из живота затвореника. Он каже, кад је био у амбуланти и нешто био болестан, добио је коначно добар оброк, и после тога је могао боље да пева, што значи да услови нису били добри", каже Радмила Милинковић, шеф библиотеке Факултета музичке уметности.

Снимак Јовановићевог баса, настао 1927. године у Прагу, чува се у Народној библиотеци.

"Постоји анегдота. Каже, када је певао у логору после тога су другови шаљиво рекли – а у ноћи грми, сева ко Милорад када пева", каже Милинковићева.

После рата и логора Милорад Јовановић отишао је у Лондон. Певање је заменио радом у фабрици, а онда и штимовањем инструмената. О његовом животу сведоче и документи у архиву београдског Позоришног музеја и Градској библиотеци у Чачку.

број коментара 0 пошаљи коментар