Светин чаробни свет обојеног стакла

Витраж, техника украшавања бојеним стаклом, карактеристична за Готске катедрале, вратила се у моду након неколико векова. Због сложеног процеса израде и скупог материјала, овим уметничким занатом се код нас бави мали број стваралаца. Један од њих је Светомир Анђелковић из Крушевца, економиста у пензији, заљубљеник у архитектуру, који ће у родном граду бити запамћен по својим витражима.

Спретне руке и интересовање за древну технику Светозар је наследио од деде. Пре 20 година и сам се упустио у мисију брисања граница између заната и уметности. Осим талента, Свету краси прецизност и економичност, која је важна у чаробном свету скупог обојеног стакла.

"Ово је врло сложен посао. Зато га мало људи и ради. Компликован је у том смислу, али и леп истовремено. Све је то одраз унутрашњости једног човека. Значи,  човек ако има лепоту у себи, он ће ту лепоту знати и да изнедри из себе", каже витражиста Светомир Анђелковић.

А, лепоте је свуда. У предметима, абажурима, иконама – којима се посебно посветио у пензионерским данима.

Украшене јавне установе, болница, цркве, његов су допринос градској акцији "Сто коцкица за мозаик Крушевца".

"Он јесте оставио тај траг и он јесте дао некакав леп пример који сада никога не обавезује. Али може да буде и инспиративан. У сваком од нас има једна доза хуманости. Колика је и када ће она да изађе на видело, то нико не зна. Али дефинитивно мислим да је Света одрадио један фини послић и тог човека треба једноставно упамтити по томе", наводи архитекта Звонко Марковић.

Слика о крушевачком витражисти не би била потпуна ако се не помене да ствара у окружењу које му омогућава да се бави пчеларством и колекционарством етно наслеђа.

"Тако да ето, колико будем могао да оставим деци једну трајну успомену на некадашње лепе ствари. И уосталом и витражи су једна врста тог одраза, те патине и прошлости", рекао је Анђелковић.

Из Светиног атељеа пружа се поглед на град, који га, каже, свакодневно подсећа на све што још може да уради за Крушевац, не би ли био још лепши.

број коментара 0 пошаљи коментар