Каква је будућност музеја након отварања?

У протеклих годину дана у Србији су отворена три велика музеја - музеј Галерије Матице српске, Музеј савремене уметности и Народни музеј, а након што се церемонија отварања заврши, поставља се питање "Шта сад?".

Управо то је била тема округлог стола под називом "Музеј се отворио. Шта сад?" на којој су своја виђења будућности изнели руководиоци три поменута музеја.

Реконструкција музеја не значи само обнаваљање музејске зграде, већ и трансформацију и осавремењивање начина рада, запослених, прилагођавање новом времену и технологијама, истакли су говорници.

Директор Музеја савремене уметности Слободан Накарада рекао је да су се музеји променили за 10 година колико је МСУ био затворен, као и да је публика у међувремену изгубљена, те је највећи изазов "вратити је".

Додаје да је велики број посетилаца музеја доказ да се не зна много о потребама публике и да је она окренута култури можда и више него што се чини.

"Музеји су рефлексија онога што се дешава у друштву и шта грађани желе. Не треба да гледамо у прошлост, већ у будућност,
како да доведемо публику и како да сарађујемо са дивним људима и уметницима", каже директор МСУ.

Накарада истиче значај комуникације са локалним културним институцијама, као и потребу да култура буде децентрализована, јер "оно што је проблем у малом музеју, биће исти само већи проблем у великом музеју".

Главни циљ је пронаћи начин на који ће музеј да служи друштву, наводи Накарада, и додаје да је веома важно наћи начин да се млади уметници ангажују у ситуацији када све већи број младих одлази из земље.

Закључује, да тренутак за музеје "никада није био оволико добар", те да је сад тренутак да се ради и на изменама закона и на интезивнијој сарадњи са државним и приватним институцијама.

"Потребни нови људи, који схватају данашњи свет" 

Управница Галерије Матице српске у Новом Саду Тијана Палковљевић Бугарски каже да је за музеј најважније да има запослене који су експрети, као и да оставарује сарадњу са различитим партнерима, музејским установама и представницима креативних индустрија.

"Музеј у савременом друштву има улогу да поставља питања, а не да даје одговоре.

Нови људи који нам требају су они који схватају садашњи свет и како се све мења. У 21. веку музеји су за људе који желе да комуницирају своје знање, морамо да користимо нове технологије, да комуницирамо са посетиоцима", оцењује Палковљевић Бугарски.

Питање релевантности музеја у друштву је најважније, каже она, као и борба да музејима припадне више место на лествици значаја.

"Људи морају да знају да имате нешто за њих и да их онда квалитетом понуде 'натерате' да дођу поново. Треба да користимо што су сада музеји у фокусу и што је показано да се снови остварују", каже она и истиче да проблем новца није примаран, већ креирање стратегије и проналажење начина да се циљеви остваре.

"Поставка у фокусу" 

Специјални гост округлог стола био је и директор Велт музеја у Бечу - Музеја света Кристијан Шиклгрубер.

Велт музеј отворен је прошле године, а својим музеолошким приступом представља изузетан искорак у презентацији музејског наслеђа.

Ипак, Шиклгрубер каже да је поред коришћења нових технологија важно да сама поставка остане у фокусу.

Како каже, важно је да запослени у музеју добро познају музејско благо, али и да имају приповедачки дух.

"Отварање музеја не значи много, ако се у његов рад не уведу додатне активности, пре свега едукативни програми за посетиоце", навео је он.

Додао је да се у Музеју света труде да музеј представе као место перформанса, који је отворен за савремену уметност која је у дијалогу са прошлошћу.

Припремају се бројни садржаји у Народном музеју 

Домаћин данашњег округлог стола био је Народни музеј, а директорка Бојана Борић Брешковић каже да је након отварања главни фокус Народног музеја развијање програма за посетиоце и интерна трансформација.

Како каже, поред сталне поставке припремају се и други садржаји и програми за децу, а поред запослених експерата у музеју ради и велики број волонтера и припадника обезбеђења, па је највећи изазов организовати све што је планирано у обновљеном простору.

"Посетиоци су потврдили да бројна музејска публика постоји и да није реч о мањинској друштвеној групацији заљубљеника, већ да долазе људи различитих старосних и образовних група који имају јасно профилисане културне потребе. Ове чињенице радују, уједно обавезују и упућују на развијање и интезивирање дијалога који ће поузадано водити ка унапређењу музеја", рекла је Борић Брешковић.

Округли сто "Музеј се отворио. Шта сад?" реализован је на иницијативу Савета за креативне индустрије и кабинета председнице Владе, а он је један у низу догађаја који ће бити одржани у циљу осавремењивањха националних институција културе.

број коментара 0 пошаљи коментар