У Народном музеју пред публиком око 4. 000 експоната

За три дана публика ће коначно ући у реконструисани Народни музеј и имати прилику да види између три и четири хиљаде експоната од 400.000 артефаката које поседује ова институција,а припадају периоду између 7. века пре нове ере и 20. века. За отварање 28. јуна увече се припрема мултимедијални спектакл на Тргу Републике. Музеј ће бити отворен целе ноћи, све до 22 часа 29. јуна. Наредна два дана, 30. јуна и 1. јула, улаз ће бити бесплатан, а музеј ће радити од 10 до 22 сата, док 3. јула почиње уобичајено радно време.

У музеј ће се, како је још раније најављивано, улазити из Васине улице где ће посетиоци прво угледати каријатиде Ивана Мештровића, а излазиће се на Трг Републике.

Експонати ће бити изложени на три нивоа , а приземље, атријум са бочним просторијама, резервисан је за археолошку збирку, у којој најстарији предмет датира од пре 400.000 година, док ће у некадашњим трезорима банке бити представљена богата нумизматичка збирка - од првог кованог новца на овом тлу с краја 6. века пре нове ере, до данас.

Кустос Народног музеја, археолог Адам Црнобрња наглашава да су при селекцији предмета, које ће ући у поставку, водили рачуна, не само да то буду најстарији, најређи, најлепши артефакти, оно што публика жели да види и оно што мора да се представи, већ да сви предмети заједно испричају једну причу.

"Водило се рачуна да не стоје сами за себе и не презентују одређени сегмент прошлости већ да кореспондирају једни са другима, да сви заједно могу да испричају интересантну причу тла на коме живимо, не само нашег народа, већ и народа који су живели хиљадама година пре нас на овом тлу", објаснио је Црнобрања Танјугу.

Он скреће пажњу да Народни музеј чува артефакте много старије од Лепенског вира, те ће тако први пут бити изложен део вилице хоменина старе око 400.000 година, која је откривена у истраживањима које је Народни музеј водио или у њима учествовао у протеклих 15 година.

"Вилица хоменина доноси нову причу о насељавању хоменина, а касније и хоминида, наших директних предака, не само на Балканском полуострву него и у Европи. Скулптуре с Лепенског вира су међу најстаријим монументалним скулптурама, не само код нас него и свету. Ту је и винчанска култура, јер је Народни музеј и започео ископавања у цувеној Винчи. У приземељу ће бити и нумизматичка поставка, која прати период од појаве првога новца на нашем тлу и најстаријег кованог новца с краја 6. века п.н.е па малтене до данашњег", рекао је Црнобрања.

На првом спрату биће представљена средњовековна материјална култура и уметност, са археолошким благом до касног средњег века, као и богата колекција икона.

"Биће изложено оно што је прикупљено у археолошким истраживањима протеклих деценија, видеће се и мозаици из манастира Светих Арханглеа код Призрена, пуно предмета са Новог Брда, нашег важног средњевековног града", рекао је Црнобрања. 

На другом спрату ће бити југословенско и српско сликарство до средине 20. века и избор из збирке стране уметности.

"Ми се дичимо делима стране уметности која је атрактивна због великих имена, али је много важнија национална са најрепрезентативнијим делима наших аутора до средине 20. века", наглашава Црнобрања.

Он је појаснио да се поставка Народног музеја завршава делима насталим до 1950. годином, због поделе рада између музеја, па захваљујући Музеју савремене уметности, који је прошле године отворен, "грађани неће остати ускраћени ни за један период уметности на нашем тлу". 

"Онде где ми завршавамо, наставља Музеј савремене уметности", додао је један од 30 кустоса који су заједно са конзерваторима и сарадницима из педагошке службе радили на поставци.

Црнобрања каже да већи део предмета, који ће бити изложени у оквиру сталне поставке морао да прође кроз већи или мањи конзерваторски третман.

Он напомиње да ће поставка бити прилагођена и новим медијима.

"Пре 15 година није било тачскрин екрана, сада нам то доноси могућност иновирања поставке у првом тренутку, без промене предмета, а педагошке службе су испланирале програме за различите циљне групе посетилаца", рекао је Црнобрња, који сматра да сталне поставке не треба да трају по 20-30 година, јер се долази до нових сазнања која воде до реинтерпретације тумачења предмета и пружају могућности њиховог другачијег излагања.

"Предмети који нису изложени такође представљају велико благо које ће нам помагати да поставку освежавамо, иновирамо и учинимо је интересантнијом", додао је он.

Слоган програма отварања Народног музеја јесте "Да ли се (пре)познајемо?", а Црнобрања скреће пажњу да су поједине анкете показале да неки чак ни зграду Народног музеја не препознају.

Он истиче да је простор Народни музеј мали за збирку коју та институција чува и за поставку какву Србија заслужује, али каже да је изузетно важно да је после много деценија музеј темељно реконструисан.

"Све инсталације су промењене, уграђени су најсавременији безбедносни системи, уведена климатизација, те су коначно створени услови за адекватно чување непроцењивог блага и безбеднији рад свих запослених",каже он.

број коментара 0 пошаљи коментар