Пола века уметничког рада Радмиле Смиљанић

Сопран Радмила Смиљанић обележиће сутра у Народном позоришту 50 година уметничког и 25 година педагошког рада. Током богате каријере, огледала се у најзначајнијим сопранским улогама.

Радмила Смиљанић се показала као изузетан професор чији су студенти ангажовани и у иностраним оперским кућама. Међу њима су Никола Мијаиловић, Милијана Николић, Снежана Савичић Секулић, Дуња Симић, Дејан Максимовић, Бранислава Подрумац, који ће и певати на концерту.

Шта је савет професорима?

"Љубав је покретач свега. Да не кажем банално и кад кувате ручак и ту морате да унесете љубав иначе неће вам успети тако добро. А нарочито певање. То је рад са живога човека, што се каже. То је рад са душом јер душа је та која пева."

У срцу вам је остало то да нисте певали Травијату и Салому. Зашто баш те две улоге?

"Ја сам увек стремила музичкој драми, нешто ми је сметало да останем само певачица. Ја сам увек желела јако много да се унесем и да глумим, да будем и глумица, да целу драму донесем, музичку драму."

Која је ваша животна улога?

"Ја бих издвојила Јенуфу Јаначека. Она ме је винула некако. Она је нешто мало изнад свега. Она ме је довела после београдске премијере да правим Римској опери, у Риму премијеру са Ловром Матачићем, да певам у Бечкој опери."

Нећете певати на концерту којим обележавате своје јубилеје, али шта би била звучна позивница за овај концерт?

"Шта рећи, а не заплакати, жал за младост. Није, шалим се. Ја уживам у сваком времену, мени је и сад дивно!"

број коментара 0 пошаљи коментар