Обележен Дан Народне библиотеке Србије

Дан Народне библиотеке Србије обележен је доделом националне награде "Јанко Шафарик" Драгани Типсаревић, дугогодишњој управници Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева и отварањем Центра словенских култура.

Народна библиотека Србије је основана Указом кнеза Милоша Обреновића пре 186 година , и била је прва установа културе у земљи.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да славимо рођендан "најпаметнијег детета у породици српске културе"

"Прича о Народној библиотеци Србије је прича о алтерегу једног народа и једне нације. Многи догађаји су испреплетани. Народна библиотека је настала свега три године пре доношења првог Устава Србије – Сретењског устава, и делила је судбину овог народа у вихору историје", подсетио је Вукосављевић.

Наводи да је Библиотека сељена, да је обитавала у малим просторима.

"Била је у Крагујевцу па у Београду па поново у Крагујевцу па поново у Београду где је мењала адресе као подстанар", навео је министар.

Додаје и да је српска култура трајно оштећена за културно благо неизрециве вредности. 

"Рушена је и уништавана, често од стране истих аутора који су добро знали шта раде. Због тога је српска култура трајно оштећена за културно благо неизрециве вредности", нагласио је Вукосављевић.

"Библиотекари бољи део српске културе" 

Констатовао је да су библиотекари бољи део српске културе – вредни, паметни људи пуни ентузијазма који раде веома значајан посао, често у врло тешким условима.

Министар је рекао и да су нови депо и побољшање услова рада Народне библиотеке Србије насушна потреба и додао да су предузети кораци у том правцу те да је уверен да ће за неколико година национална библиотека добити нови депо.  

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, обраћајући се на централној манифестацији, приметио је да "читаоце не можемо бирати, као ни рођаке".

"Од њих не треба очекивати ништа, осим да читав живот проведу снатрећи над вашим књигама, да парафразирам згубиданског Џејмса Џојса, који своје читаоце не зна, а спасава (у то нас, опет, убеђује ваздаскептични Борхес). У ствари, правом писцу потребан је само онај један читалац у кога би могао да се закуне, да би све имало смисла. Читалац као исповедник? Читалац као огледало? Као сумњичавац? Као Бог? Читалац као аналфабета?", рекао је Блашковић.

Изразио је задовољство због присуства представника неколико националних словенских библиотека и отварања Центра словенских култура, истакавши да основни смисао тог напора представљају "међусобна превођења, укрштена читања, комуникација међу песничким језицим истог, дубоког корена".

Центар словенских култура 

Народна библиотека Србије слави 186 година постојања и тим поводом отворен је Центар словенских култура, други, после Москве, а директорка пројекта Андреја Рихтер наглашава да ће он бити место на коме ће моћи да се добију све информације везане за културу 13 земаља –чланица Форума словенских култура.

Народна библиотека Србије је прошле године забележила 12.276 нових уписаних чланова, а од почетка ове године кроз читаоницу националне библиотеке прошло је 179.160 читалаца, међу којима је највише студената.

Национална библиотека чува око шест милиона књига и публикација, због чега јој је неопходан нови депо, а постоји идеја и о изградњи објекта где би се налазио Музеј српске књижевности.

У Центру у оквиру Народне библиотеке Србије, према речима Рихтерове, одржаваће се предавања, изложбе, филмске пројекције, радионице, састанци са уметницима и научницима, тематски клубови на словенским језицима за одрасле и децу.

Центар је основао Форум словенских култура, међународна организација са седиштем у Љубљани, која уједињује 13 држава, на чијим територијама живи око 300 милиона Словена.

Чланице Форума су Србија, Словенија, Русија, Белорусија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Чешка, Хрватска, Македонија, Пољска, Словачка и Украјина.

Као непрофитна и невладина организација Форум је основан 2004. године с идејом очувања и развоја културних вредности и традиције словенских земаља. 

За циљ има сарадњу словенских земаља, јачање културне размене и израду заједничких пројеката.

"Наша мисија је оживљавање креативности словенских култура. Ми градимо мостове између држава, између установа, између појединаца. Ми смо 2004, када смо почели да радимо, били уверени да се не познајемо добро. Мостови су били прекинути и после 14 година ти мостови су поново ту", истакла је Рихтерова у интервјуу Танјугу."

Драгани Типсаревић награда "Јанко Шафарик" 

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић уручио је на Дан те институције награду "Јанко Шафарик" Драгани Типсаревић, донедавном управнику Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.

Одлуку је донео жири, који је радио у саставу Михајло Пантић (председник), Ивана Димић, Тамара Бутиган, Владислав Бајац и Љубомир Бранковић.

Пантић је, образложивши одлуку жирија, истакао да је Типсаревић од 2003. године када је именована за управника библиотеке "Стефан Првевенчани", па до 2016. када је отишла у пензију, заједно са члановима колектива, очувала дух традиције и унапредила рад матичне куће.

"Покренула је и организовала низ разноликих акција и манифестација, учинивши да краљевачка библиотека постане репрезентативна просветитељска установа која не служи на част само регионалној заједници, него и целоклупној националној култури", рекао је Пантић.

Истакао је да је Народна библиотека из Краљева постала током минулих година средишна културна установа тог краја Србије захваљујући, знатним делом, професионалним и организационим способностима Драгане Типсаревић, и "не у мањој мери, њеном даноноћном ентузијастичном ангажману у обезбеђивању оптималних услова за деловање институције на чијем се челу годинама налазила".

Типсаревићева је у пригодној беседи, рекла да "када сте годинама на челу библиотеке у Краљеву која у темељу сажима повлашћену географију - близину свете Жиче, а у називу име првог српског краља и писца, када међу запосленима имате имена која врхуне српском књижевношћу, када из ваше куће књига сваке године излепршају нове, са знаком Повеље, постајете свесни да сте дужни, најбоље што умете, да градите и сабирате".

"А онда када вам сабирци немају збира, дужни сте да сваку неприлику схватите као голему прилику и подстицај да урадите највише што можете, ма којим аршинима то касније процењивано, јер Библиотека вам постаје једина могућа мера", додала је Типсаревићева.

број коментара 0 пошаљи коментар