Изложба дела Петра Лубарде у Андрићграду

Редитељ Емир Кустурица отворио је галерији "Петар Лубарда" у Андрићграду изложбу "Петар Лубарда 1907-1974-2017", која је приређена у оквиру Међународног филмског и музичког фестивала "Кустендорф".

Емир Кустурица је рекао да оно што је занимљиво и што је везано и за Андрића и за Лубарду јесте оно што је данас најчешће проказано, а то је да између државе и уметника постоји сагласје и да уметници могу да буду и део државног пројекта.

"Мала држава која свој опстанак од 1804. покушава да одржи, успела је да направи оно што се свуда зове држава. У оном тренутку када се одвојила од племенског начина одређивања људске заједнице, ту је почела држава, а код Петра Лубарде бих рекао да је у питању обрнут процес", рекао је Кустурица.

"Он је заправо унео све оно што у перцепцији савременог човека и човека његовог времена заправо враћа у доба предисторије. Сва његова велика платна говоре о невиђено интензивном доживљају којег би могао да понесе само човек рођен у камену и тај бљесак светлости који је тај камен преламао кроз његове мождане вијуге, довео је до тога да смо добили најимпресивније утиске о простору Црне Горе и свих оних у којима се нашао", истакао је Кустурица.

Редитељ је приметио да живимо у времену када нам прети вештачка интелигенција.

"Прете нам да ће вештачка интелигенција потпуно заменити човека. По неким теоријама постоје чипови и начини да се направи робот који гледа слику и робот који је направи. Међутим, ова изложба потврђује обрнуто, да заправо рефлексија и људски доживљај природе, унутрашњи садржаји које природа сама са собом носи, једино могу уметници да исцртају. То је најбоља потврда да вештачка интелигенција неће достићи висине тог доживљаја", нагласио је Кустурица.

Изложба настала прошле године, према концепту мр Милане Квас, в. д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског, и Дине Павић, кустоса Куће легата, изложба је део пројекта осмишљеног поводом обележавања 110 година од рођења једног од најзначајнијих представника националне модерне уметности 20. века.

Директор Куће легата Филип Брусић-Рено је рекао да је 2017. година протекла у знаку 110 година од рођења великог уметника чије обележавање настављују и ове године па ће изложба након Подгорице, Новог Сада, Београда и Вишеграда, бити постављена у Бањалуци и Чачку.

В. д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског Милана Квас је рекла да је изложбу до сада видело више од 10.000 посетилаца и да је у сваком од простора где је постављена, добила посебан смисао.

На самом уласку у Андрићев институт налазе се две велике фотографије Петра Лубарде, поред Иве Андрића.

"Андрић је био присутан 1928. године у Паризу када је Лубарда први пут излагао у француској престоници. Павле Бељански има много заједничких тачака са Андрићем. Они су рођени исте године, били на истој уметничкој и дипломатској сцени. Интересантно је да је прво Андрић упознао Лубарду, а онда Бељански упознао Лубарду такође у Паризу и од тада почиње велико пријатељство", испричала је Квас.

Окупљене је поздравио и заменик секретара за културу АП Војводине Небојша Кузмановић, који је поклонио библиотеци у Андрићевом институту колекцију од пет књига Николе Кајтеза из области филозофије.

Поставка обухвата Лубардина дела из периода између два светска рата, као и остварења из ратног и послератног периода, представљајући ретроспективни избор од укупно 26 експоната.

Оригинална дела прати богата архивска грађа, штампани панели са репродукцијама фотографија и писама, савременим објавама у штампи и богато илустровани каталог.

Поставку изложбе у Андрићграду реализовале су Милица Орловић Чобанов, виши кустос Спомен-збирке, и Дина Павић.

Аутори текстова у каталогу су Гордана Крстић Фај, Квас и Павић, са уводним текстовима др Јасне Јованов и Филипа Брусића-Реноа.

Отварању изложбе присуствовали су и гости "Кустендорфа", који су претходно обишли Андрићград и упознали се са идејом Емира Кустурице да подигне град у Вишеграду у част српског нобеловца, приказујући његовим улицама и здањима 500 година дугу историју на овим просторима.

Инострани гости и новинари прошетали су главном улицом која носи назив "Млада Босна", посетили биоскоп "Доли Бел", разгледали Трг Петра Петровића Његоша и копију манастира Дечани.

број коментара 0 пошаљи коментар