Вукова задужбина обележила 30 година постојања

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности обележена је 30-годишњица постојања Вукове задужбине.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је да је 30 година рада Вукове задужбине "30 година упорног, мукотрпног, хвале вредног прегалаштва у области заштите и чувања успомена на велико Вуково реформаторско дело".

"Над тим великим Вуковим делом и данас брује тонови полемике, тише него раније, али и даље присутне. Остало је отворено питање на које никада нећемо сазнати одговор, али га слутимо и знамо бар већина: Да ли је наша култура могла да крене неким другим бољим путем да није, како се понекад наводи, прекинута традиција са нашом средњовековном књижевношћу и културом, да ли је промовисање народног језика заправо значило прекид синапсе са нечим што би се могло назвати златним периодом српске културе?", приметио је министар.

Он сматра да је добро да Вуково дело буде предмет преиспитивања, али и да је добро да оно што је чврсто утемељено у нашем народу буде предмет вечне бриге.

Вукосављевић је подсетио да је Вук имао тежак задатак пред собом пошто је у бурним историјским околностима постојао народ који је живео у зараћеним, међусобно сукобљеним државама, у другачијим привредним системима - школским, аграрним, културним.

"Том народу требало је подарити један језик. Јасан, обичан, разуман језик комуникације како би могли да деле своја историјска сећања, да проширују нова знања и да порађају у себи свест да живе у истом културном простору и да су повезани јаким јединственим нитима. Тај посао Вук је обавио на изванредан начин", истакао је министар.

Вукосављевић је подсетио и на речи Петра Кочића: "Узето нам је све, на свим линијама народног живота порабоћени смо, али не дамо вам нашега језика. То је наша нада и утјеха" и нагласио да су велико Вуково дело и Вукова реформа "стожер српског културног језгра".

Предесдник САНУ Владимир Костић је констатовао да је неспорно да Вук Стефановић Караџић има кључно место у Пантеону српског народа и државе.

"Он је духом мегданџије, у сесилни, непокретни криптоосманлијски менталитет унео енергију и кретање, скинуо многе велове самозаваравања, уводећи нас упркос трагичним закашњењима у просторе шире европске цивилизације и ослобађајући нас не увек безразложних страхова и зазора, које смо и још за те просторе везујемо", истакао је Костић.

Председник САНУ је нагласио да је Вуково дело језичке реформе постављено на начин да се не може завршити, јер је устројена да се непрекидно богати.

"У тој тајни је верујем у сврсисходност Вукове задужбине и честитајући вам годишњицу, не могу да са извесним страхом не приметим колико је још посла пред вама", рекао је Костић.

Председник Скупштине Вукове задужбине Миодраг Матицки рекао је да је та инстутуција током протекле три деценије прихватала Вука и његово дело као културолошки стожер, а његове трајне поруке као ваљани путоказ.

"Као што су Вукове поруке и поуке и данас вредне разумног ишчитавања, тако када је реч о културној установи како је замишљена Вукова задужбина, незаобилазне су оне које нам је оставио академик Дејан Медаковић", истакао је он.

Матицки је подсетио да је Медаковић, дугогодишњи председник Скупштине Вукове задужбине, обраћајући се задужбинарима, приликом обележавања њене 20-годишњице, рекао да се Вукова задужбина мора окренути неомеђеним духовним вредностима српског народа и да треба избегавати савремене политичке границе.

"Приликом оснивања Вукове задужбине заложио се за чврсто начело, кога се и данас придржавамо, да се Вукова задужбина неће бавити политиком и да се сва она различита мишљења, која служе духовном уздизању српског народа, потврђују и унапређују. Ми без оклевања верујемо у тај облик нашег оплемењавања уверени да је то задатак од животног значаја за данашње и будуће генерације", нагласио је Матицки.

Он је нагласио да је уверење свих у Вуковој задужбини да "стварање једног изворног духовног портрета сваке нације може једино да служи међусобном препознавању и успостављању једног хуманог и оплемењеног дијалога тако потребно у данашњим временима људског отуђења, чемерне усамљености и лутања".

број коментара 0 пошаљи коментар