Казуо Ишигуро добитник Нобелове награде за књижевност

Енглески писац Казуо Ишигуро добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је Шведска академија.

У кратком саопштењу Шведске академије наводи се да је Ишигуро у романима велике емоционалне снаге открио понор испод нашег илузорног осећања повезаности са светом, преноси Бета.

Ишигуро је рођен 1954. у Јапану, а у Британију се преселио као дечак, 1960. године.

Аутор је осам романа и више филмских и ТВ сценарија.

Британски романописац и сценариста није помињан међу фаворитима за овогодишњу Нобелову награду, а уочи објављивања добитника на кладионицама су најбоље стајали кенијски писац Нгуги ва Тионго, Јапанац Харуки Мураками и канадска књижевница Маргарет Атвуд.

Прошле године Нобелова награда за књижевност додељена је америчком музичару Бобу Дилану.

Прву Нобелову награду за књижевност добио је 1901. године француски писац Сили Придом.

Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион евра). Новчани износ награде се дели ако има више лауреата у једној дисциплини.

Пет романа објављено у Србији

Од осам романа које је до сада написао нови добитник Нобелове награде за књижевност Казуо Ишигуро пет је већ објављено код нас, преноси Танјуг.

Издавачка кућа "Дерета" објавила је четири: "Остаци дана", "Сликар пролазног света" и "Закопан џин ", а "Плато" два: "Не дај ми никада до одем и "Неутешна".

Серију романа Казуа Ишигура започела је Српска књижевна задруга која је давне 1991. објавила његов роман "Сликар пролазног света"

За Ишигура су чули и читаоци који нису раније читали његове књиге, али били су фасцинирани филмом "Остаци дана" који је снимљен по овом роману.

"Дерета" га је објавила тек 2009. године када је филм већ имао осам номинација за Оскара и низ других мање познатих филмских награда.

У овом роману Ишигуро је врхунским књижевним умећем осликао један свет у нестајању, кроз судбину човека који у остацима дана на сетно меланхоличан начин говори о трагици живота, неоствареној љубави, дужности, достојанству и оданости.

С фином иронијом, и без трунке сарказма, Ишигуро мајсторски успева да дочара специфицност енглеског хумора, презир према америчким новотаријама или размишљања о оданости и верности.

Захваљујући јапанском пореклу Ишигуро је, са јасније дистанце, могао да види и препозна оно најкарактеристичније и најпрепознатљивије у његовој новој домовини, оцена је критичара, као и да је филм снимљен по роману "један од ретких који је успео савршено да дочара магију писане реци".

Први Ишигуров роман који је стигао до српских читалаца, захваљујући СКЗ, био је "Сликар пролазног света" у коме се вратио у свој завичај – Јапан.

"Сликар пролазног света" захвата све велике Ишигурове теме и приповедачке поступке: промашене животе чије се нити одмотавају кроз сећања, тешке историје, оклевања, погрешне изборе и (не)свесно порицање одговорности за сопствене поступке и одлуке, као и непоузданог наратора из првог лица, који с једне стране ограничава читаоца да стекне реалнију слику окружења у коме се радња романа одиграва, али с друге продубљује увид у унутрашњи комплексни и, врло често, амбивалентни и конфликтни свет главног јунака", написао је један од британских критичара.

Роман је освојио "Вајтбредову награду за књигу године" и ушао у најужи избор за Букера, што ће Ишигуру поћи за руком још три пута у каријери (освојиће га 1989. за "Остаци дана"), сврставајући се тако у ред најуспешнијих аутора од оснивања ове престижне светске књижевне награде.

Ишигуро се храбро отиснуо у нови жанр научнофантастичним романом "Не дај ми никад да одем" чија је тема "веома снажна, опомињућа и актуелна, на први поглед узнемирујућа, али дубока емотивна" оцена је британског критичара.

У роману се прати прича о пријатељству, љубави, љубавном троуглу, а заправо је то прича о људском бићу, његовом смислу, његовој величини. Љупка и драга деца, јунаци овог романа, заправо су клонови. Човечанство затвара очи пред тим да, једном створено, на било који начин, људско биће је део природе и не може му се одузети право на емоције, на сопствено тело и сопствени избор за живот, поручује Ишигуро.

Занимљив је и третман стваралаштва (поезије и сликарства) у Ишигуровој визији будућности, он уметност и праву љубав сматра јединим средствима да се избегне односно одгоди неизбежно".

"Закопан џин" је Ишигуров први роман након десетогодишње паузе и говори о страхотама заборава и снази сећања, доноси снажну параболу о љубави, освети и рату.

"Ретко се дешава да приче са змајевима и бајколиким створењима и висока књижевност иду заједно, као што је случај у "Закопаном џину". Једно је сигурно, Ишигуро је остао веран себи и својој намери да никад не напише два, макар слична романа и да нас, притом, никада не остави равнодушним", констатовао је главни уредник "Дерете" Александар Шурбатовић који је овај роман штампао и објавио 2015. године.

Овај издавач се већ припремио да ове године објави књигу са пет прича новог нобеловца "Ноктурно" као и роман "Неутешна" који је управо и штампао "Плато".

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 06. окт 2017, 09:05)
anonymous [нерегистровани]

U prave ruke ide Nobelova nagrada.

Osciliranje u kriterijima za dodjelu Nobelove nagrade je razumljivo i prihvatljivo. Ovaj pisac je do sada pokazao toliko kvalitetnog njiževnog stvaralaštva da bi bilo groteskno nedodeliti mu i Nobelovu nagradu.