Ко су најпревођенији писци из Србије

Зa превод дела на стране језике није довољан добар садржај, већ ангажовање литерарних агенција, издавачa, ресорног министарства. Taлас нових издања дела наших писаца у преводу плод је рада свих. На овогодишњи конкурс Министарства за суфинансирање превода књига домаћих аутора стигло је рекордних 169 пријава.

Дела наших писаца можете видети и у највећој књижари у Пекингу, у најстаријој мадридској или најпознатијој немачкој. Иако нису писана такозваним великим језиком и нису у каталогу великих литерарних агенција.

"Видео сам у највећој књижари у пешачкој зони Пекинга своју књигу и 'Хазарски речник', који је на почасном месту и даље", каже књижевник Владислав Бајац.

То је плод објављивања дела наших писаца у едицији "Савремена српска проза" у преводу на енглески језик.

Министарство културе већ десет година расписује конкурс за суфинансирање превода дела наших писаца.

Највећи број превода за сада имамо на македонски језик – 110, потом долази бугарски са 60, немачки са 50 и онда у распону од 40 до 20 су језици попут руског, пољског, украјинског, француског, словеначког.

Најтраженији је Иво Андрић. Иза Иве Андрића је мртва трка у којој је пет-шест наших аутора, попут Давида Албахарија, Светислава Басаре, Драгана Великића, Горана Петровића, Филипа Давида, Александра Гаталице.

У свету често писци имају своје агенте, овде ту улогу углавном преузимају издавачи.

"Није довољно да превод изађе на великом или малом језику, него је кључно да он буде објављен код респектабилног издавача, код угледног издавача који ће самим тим обезбедити критичку рецепцију, медијску пажњу, пут до читалаца, националну дистрибуцију...", каже Младен Весковић из Министарства културе.

То обећава да ће публика широм света на различитим језицима читати дела наших аутора и да ће наша књижевност поново имати место на светским полицама књижара, у издавачким и читалачким плановима.

број коментара 0 пошаљи коментар