Почела јавна расправа о Стратегији развоја културе

У Новом Саду, у Матици српској, почела је јавна расправа о Нацрту стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. године, а њена намера је, према речима министра културе Владана Вукосављевића, да предложи да се у наредном, десетогодишњем периоду, из буџета Србије издваја више средства за културу.

Министар културе је, уочи почетка јавне расправе, новинарима рекао да држава мора да се определи да за културни развој издваја већа средства него сада.

"Сада се одваја 0,68 одсто, близу 0,7 од БДП-а, али препорука Унеско-а на глобалном нивоу је да то буде минимално један одсто и ми сматрамо да је тај искорак веома важан. Ми смо предвидели у овом нацрту да повећање буде 0,1 одсто сваке године", рекао је Вукосављевић.

Оно што је битно обележје Стратегије, каже, је што предвиђа читав низ закона и подзаконских аката из области културе који би требали да буду донети у наредном периоду.

"У прилогу стратегије је и Акциони план који прецизира процес израде и рокове за одређене ствари, затим разрада стратегије по областима, заштита културног наслеђа, којој ми дајемо велики значај и читав низ других области које су у оквиру културног развоја", навео је Вукосављевић.

У уводном делу Стратегије, како је истакао, по први пут ће покушати да се дефинише шта је српски културни простор И шта је српско културно језгро.

"Стратегија има релативно развојно амбициозне планове, очекујемо да кроз јавну расправу чујемо сугестије и предлоге корекције, неки су већ стигли, међу којима има сугестивних ствари, а након окончања расправе ми ћемо бити у прилици да Одбору за културу, па посланицима предложимо текст за који сматрамо да је оптималан у датим околностима", истакао је министар културе.

Очекује да се Предлог Стратегије нађе пред Одбором за културу крајем октобра, а до краја године и пред посланицима Скупштине Србије.

Када је реч о међународној сарадњи, каже, планови су веома амбициозни и односе се у највећој мери на отварање културних центара Србије у светским метрополама, али и на учешће наших уметника у културној размени.

"Могу да наговестим, захваљујући напорима у протеклих годину дана, да ћемо бити у прилици да отворимо Културни центар у Пекингу, у једној културној зони савремене уметности која се зове 798 у самом центру Пекинга, а у наредном четворогодишњем периоду у плану су српски културни центри у Москви, Берлину и Трсту", додао је Вукосављевић.

У поређењу са земљама Европске уније, истиче, Србија је при дну лестице када је реч о издвајањима за област културе.

"Према нашим подацима издвајања за културу иду од 0,3 до близу два одсто из буџета, оно што држава финансира. Има различитих нивоа финансирања, ту су локалне самоуправе, покрајине, али ми говоримо о ономе што се финансира из БДП-а, односно буџета и према томе ми смо у доњем делу табеле у овој фази", казао је Вукосављевић.

По његовим речима ти подаци нису добри, не због поређења са другим земљама, већ због потреба културног развоја.

"Став Унеско-а да без обзира на ниво привредног развоја земље, култура ће бивати или јесте угрожена уколико се не одваја 1 одсто од БДП-а за ту област, по нашем мишљењу јесте један разуман став који је исправан", подвукао је Вукосављевић.

Јавне расправе, у којима учешће може да узме стручна и најшира јавност, у наредних месец дана биће одржане и у Суботици, Ужицу, Косовској Митровици, Крагујевцу, Нишу и Београду.

број коментара 0 пошаљи коментар