До краја године QR код за још 48 споменика културе

Завод за заштиту споменика културе града Београда наставља реазлизацију пројекта "Обележавање споменика културе QR кодом" и до краја године биће постављено још 48 табли, поред 87 најрепрезентативнијих културних добара у српској престоници, која су већ на тај начин обележена.

Историчарка уметности и конзерваторка Ивана Весковић подсећа да је пројекат "Обележавање споменика културе QR кодом" започет 2015. године, а реализују га Завод за заштиту споменика културе града Београда, Факултет организационих наука и "Викимедија Србије", са циљем да се омогући грађанима и туристима да брзо и лако дођу до информација о културним добрима у престоници.

"То је савремени начин обележавања, односно презентације културних добара града Београда. Пошто су савремене технологије нешто што је данас неопходно и са чим свакодневно долазимо у контакт, дошли смо на идеју да омогућимо да се на што једноставнији и најбржи начин дође до информација о културном наслеђу града Београдa", рекла је Весковић.

Иницијатор је Факултет организационих наука, у пројекат су укључени и студенти који се на тај начин ближе упознају са културним наслеђем, а иза реализације стоји Завод за заштиту споменика културе Београда, док се сви текстови о културним добрима налазе на страницама "Википедије".

"Обележили смо најзначајнија културна добра која се налазе на најфреквентнијим местима. На таблама стоји назив на српском и енглеском језику и QR код. Потребно је да узмете андроид телефон, уперите ка коду и директно вас води на страницу "Википедије" где можете на пет страних језика да прочитате о том културном добру", објаснила је Весковић најбржи начин да се добију информације о неком споменику културе.

До сада је постављено 87 табли, а споменици културе који су обухваћени овим пројектом су: Стари и Нови двор, Конак кнегиње Љубице, подручје око Доситејевог лицеја, кафана 'Знак питања', Капетан Мишино здање, Саборна црква, Зграда Београдске задруге, Археолошки локалитет Пионирски парк, Споменик захвалности Француској, Бајракли џамија, Дом Народне скупштине Републике Србије, фонтана Рибар, Манакова кућа, Народна банка Србије, Споменик Победнику, Народни музеј, Народно позориште, Српска патријаршија, Синагога Сукат Шалом, зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда...

"Видимо туристе како шетају са таблетом или мобилним телефоном и примећујемо да су већ упознати са QR код апликацијом која се користи свуда у Европи када је у питању презентовање културног наслеђа", истакла је Весковић.

Грађани могу на страници "Википедије", захваљујући апликацији, прочитати о историјату, изградњи, значајним догађајима који се везују за одређено културно добро, виде историјске фотографије, пронађу линкове који воде до других интересантних сајтова и списак литературе за даља истраживања одабраног културног добра.

"Наш циљ је не само да обележимо културно добро, већ да подстакнемо људе да даље истражују. Нашли сте се ту, немате водича, али имате таблет или телефон и на једноставан начин дођете до информација", појаснила је Весковић.

Планирано је постављање још 48 табли, а биће обухваћени Спомен црква у Лазаревцу, зграда у којој је смештен Танјуг, Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Младеновцу, подручје Кнез Михаилове улице, Докторова кула, Ичкова кућа (Земун), зграда Прве српске опсерваторије, Старе телефонске централе, Треће београдске гимназије, Задужбине Николе Спасића, затим старо језгро Земуна, Бојчинска шума, Бело Брдо, Винча, Гроцка, Аграрна банка.

Биће обележени и Амам кнеза Милоша, Астрономска опсерваторија, Бањички логор, биоскоп "Балкан", Богородичина црква у Земуну, Царинарница, Црква Светог Марка, Дом браће Крстић, Дом Светог Саве, Дом Удружења новинара Србије, Дорћолска основна школа, Етнографски музеј, Главна пошта, куће Димитрија Живадиновића, Леоне Панајот, Милутина Миланковића, М. Пироћанца, Стевана Мокрањца, Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића.

Пројектом ће бити обухваћени и Музичка школа "Станковић", Парно купатило браће Крсмановић, Стара задружна кућа Ранковића у Дражевцу, Војна болница на Врачару, Вучина кућа на Сави, Занатски дом, Зграда трговца Стаменковића, Зграда у Улици Тургењевљевој бр. 1, Шкаркина вила, Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Парк пријатељства у Новом Београду, Копитарева градина, Музеј ваздухопловства у Београду, Правни факултет, Музеј савремене уметности.

Весковић истиче да Завод свакодневно брине о споменицима културе у Београду, али да је то задатак и свих грађана, те је обележавање културних добара QR кодовима један вид освешћивања друштва о културном наслеђу, јер тиме "добијамо сазнања да је нешто важно и да сви треба да водимо рачуна о нашем културном наслеђу".

У Београду постоји 414 споменика културе, а Весковић каже да је доста добара који су под претходном заштитом или су у процедури за проглашење спомеником културе.

број коментара 0 пошаљи коментар