Табла са QR кодом и на згради ПРИЗАД

Завод за заштиту споменика културе града Београда наставља реазлизацију пројекта "Обележавање споменика културе QR кодом" постављањем табле на фасаду зграде ПРИЗАД у којој је смештена новинска агенција "Танјуг".

Административна зграда Привилегованог извозног акционарског друштва (ПРИЗАД) подигнута је на основу конкурса спроведеног 1937. године и због својих архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности има статус споменика културе.

Архитекта Богдан Несторовић пројектовао је монументалан објекат, који се својим изузетним карактеристикама сврстава међу антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда.

Композиција фасаде заснивала се на разуђености маса и ритмичном низању прозорских трака раздвојених пиластрима.

Монументални карактер објекта, осим одабиром белих камених плоча за облогу фасада, требало је да буде остварен и репрезентативним скулптурама на конзолама бочних фасада.

Складним односом форме и прочишћених безорнаменталних фасада објекат се издваја као значајно остварење београдског градитељства четврте деценије прошлог века и заузима истакнуто место у стваралачком опусу архитекте Несторовића.

Успешно решење смештања на парцели између три улице, које је резултовало засецањем кружне основе објекта, издваја га као значајан урбанистички репер овог дела града.

Од шездесетих година 20. века у згради је седиште Танјуга.

Пројекат "Обележавање споменика културе QR кодом" започет је 2015. године, а реализују га Завод за заштиту споменика културе града Београда, Факултет организационих наука Универзитета у Београду и Викимедија Србије.

Циљ пројекта јесте да омогући туристима, посетиоцима и другим грађанима да брзо и лако дођу до информација о културним добрима у престоници.

Активирањем QR кода приступа се чланцима на Википедији о датом споменику културе, на шест језика – српском, енглеском, немачком, француском, шпанском и руском (односно на језику телефона корисника).

Циљ очување културног наслеђа 

Иницијатори пројекта истичу да табле са QR кодом, на фасади или у непосредној близини споменика културе имају значајну улогу у заштити културног наслеђа, јер се путем савремених технологија повећава његова доступност широј јавности, а све са циљем презентације и очувања културног наслеђа.

Споменици културе који су у првој фази обухваћени овим пројектом су: Стари и Нови двор, Конак кнегиње Љубице, подручје око Доситејевог лицеја, кафана "Знак питања", Капетан Мишино здање, Саборна црква, Зграда Београдске задруге, Археолошки локалитет Пионирски парк, Споменик захвалности Француској, Бајракли џамија, Дом Народне скупштине Републике Србије, фонтана Рибар, Манакова кућа, Народна банка Србије, Споменик Победнику, Народни музеј, Народно позориште, Српска патријаршија, Синагога Сукат Шалом и Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда.

У другој фази, која је тренутно у току, планирано је постављање 48 табли. Bиће обухваћени Спомен црква у Лазаревцу, Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Младеновцу, подручје Кнез Михаилове улице, Докторова кула, Ичкова кућа (Земун), зграда Прве српске опсерваторије, Старе телефонске централе, Треће београдске гимназије, Задужбине Николе Спасића, затим старо језгро Земуна, Бојчинска шума, Бело Брдо, Винча, Гроцка, Аграрна банка.

Биће обележени и Амам кнеза Милоша, Астрономска опсерваторија, Бањички логор, биоскоп "Балкан", Богородичина црква у Земуну, Царинарница, Црква Светог Марка, Дом браће Крстић, Дом Светог Саве, Дом Удружења новинара Србије, Дорћолска основна школа, Етнографски музеј, Главна пошта, куће Димитрија Живадиновића, Леоне Панајот, Милутина Миланковића, М. Пироћанца, Стевана Мокрањца, Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића.

Пројектом ће бити обухваћени и Музичка школа "Станковић", Парно купатило браће Крсмановић, Стара задружна кућа Ранковића у Дражевцу, Војна болница на Врачару, Вучина кућа на Сави, Занатски дом, Зграда трговца Стаменковића, Зграда у Улици Тургењевљевој бр. 1, Шкаркина вила, Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Парк пријатељства у Новом Београду, Копитарева градина, Музеј ваздухопловства у Београду, Правни факултет, Музеј савремене уметности.

број коментара 1 пошаљи коментар
(среда, 09. авг 2017, 13:10)
anonymous [нерегистровани]

Споменик

А јел оно антена за телефон на горњем десном углу зграде (бе види се добро на овој слици)? Ако јесте, сјајно сте заштитили споменик. Прво то је непрописно постављено, друго ружно, а треће и најважније - изузетно је штетно за здравље оних који седе у канцеларијама до те антене.