Како су "Дечје новине" завршиле као изложба у музеју

Данас је тешко замислити да из литерарне секције једне основне школе малог града у југозападној Србији настане издавачки гигант са милионским тиражима, да буде у класи највећих европских и светских издавача литературе за децу и омладину и да, у само неколико година, нестане. То се догодило "Дечјим новинама" у Горњем Милановцу. О њиховом раду и златном времену југословенског издаваштва сведочи изложба у Народној библиотеци Србије, остварена у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја.

Мики, Микијев алманах, Дизниленд и друга Дизнијева издања, часописи Тик-Так и Зека, стрип едиције Никад робом, ЕКС Алманах, Ју-стрип, Бисер стрип, Гигант, затим Џубокс, једини музички часопис у ондашњој Југославији и међу првима у свету са тим садржајем. Потом, сликовнице, самолепљиве сличице, албуми и књиге - од литературе за децу до дела нобеловаца. Све то и много више од поменутог настајало је под окриљем Дечјих новина, а њихов пут од истоименог школског листа до угледног новинског предузећа личи на бајку.

"О томе како започињете неки посао у малој гаражи а на крају завршите у облакодерима негде на Вол стриту, јер само тако можемо да објаснимо да је једна идеја која је пала легендарном главном уреднику Срећку Јовановићу и неколицини његових пријатеља, да од зидних новина у једној основној школи у срцу Шумадије направе штампано издање и да то прво издање започне у 1.000 примерака да би деценију касније прерасло у издање од 100.000 и више примерака", каже Момчило Рајин, некадашњи уредник "Дечјих новина".

За неуморан рад, ентузијазам, отвореност према технолошким и свим другим достигнућма модерне светске привреде стизала су највиша признања на домаћим и међународним сајмовима издаваштва и 15.000 награда, повеља и ордена.

"Ако говоримо о разлозима успеха 'Дечјих новина' онда их морамо пронаћи негде у размеђу едукације и забаве. Оно што су издања 'Дечјих новина' понудила сходно младој публици у Југославији тог доба било је управо то да нешто науче али да се притом забаве. Дечје новине су оставиле траг управо у те три златне деценије свог трајања... Tо су шездесете, седамдесете и осамдесете године", каже Рајин.

"Дечје новине" су у Југославији прве користиле компјутере у издавачкој делатности, заступале, куповале и продавале ауторска права и лиценце, прве су, и тада једине, издавале лист на Брајевом писму, прве су у свету издавале часопис на ромском језику.

Уместо да истражујемо разлоге зашто данас више не постоје, а они би се свакако нашли, како каже Момчило Рајин, између објективних околности и субјективне слабости, важније је истаћи, шта су у аманет оставиле – уверење да је успех могућ уколико у идеје и велике ствари верујете, имате довољно стрпљења и жеље да их остварите.

број коментара 0 пошаљи коментар