Српска књижевна задруга – од "краљевске бриге" до преживљавања

Установа која је повезала три века, није радила једино за време окупације у Првом светском рату. Српска књижевна задруга ушла је у своју 125. годину постојања.

Најугледнији људи тога времена - професори, књижевници, научници – основали су Српску књижевну задругу. Јован Јовановић Змај, њен први потпредседник, нацртао је чувени знак.

"Ретко да је као тада све одмах тако срећно погођено. И име, знак, слово, боја, формат и цео програм", каже књижевник и академик Матија Бећковић.

Најпознатија едиција је "Плаво коло", коју чини 728 наслова.

"Српска књижевна задруга је установа која је преживела разна времена. Увек је њена књига и поузданост те књиге била изнад свих тих друштвених и осталих околности иако је тешко било да преживи таква књига, ћирилицом, с патриотским бојама, са највишим естерским и издавачким мерилима, до дана данашњег", истиче главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге Драган Лакићевић.

У првом Колу били су Стерија, Матавуљ и Доситеј, а у најновијем и Плутарх, Радовић и Бећковић. А Бећковићева књига "Праху оца поезије", посвећена Његошу, такође је повезала три века.

"Он је један од аутора Српске књижевне задруге, као што је и био члан Српскога ученога друштва. И 'Горски вијенац' је са тумачењима у Српској књижевној задрузи објављиван више пута", објашњава Бећковић.

Док је данас будућност издавачке куће неизвесна јер се финансира сама продајом својих књига и донацијама које сама измоли, некада су и краљевске куће о њој водиле рачуна.

"Краљ Александар Обреновић је одмах примио Задругину управу и постао Задругин члан. Он је у то веровао. У то време и црногорски књаз Никола је ослободио поштарине књиге СКЗ за његову Кнежевину Црну Гору", истиче Лакићевић.

Зато ће цела 2017. бити у знаку јубилеја. Биће направљено ново Коло, достојно годишњице. Чиниће га најбоља дела српске и светске књижевности које смо до данас добили.

Остали аутори: Наталија Синановић
број коментара 0 Пошаљи коментар