Мозаик у цркви Светог Ђорђа - раскош у 15.000 нијанси боја

Црква Светог Ђорђа на Опленцу, задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, јединствени је примерак српско-византијског стила. Петокуполна грађевина архитекте Косте Ј. Јовановића, због своје лепоте и историјске вредности, споменик је културе од изузетног значаја. Међутим, мало је познато да је аутентични живопис у мозаику дело руског уметника.

Архитекта руског царског двора академик Николај Краснов, на Опленац је дошао на позив краља Александра Првог Карађорђевића. Са колегом Сергејем Смирновим, окупља најбоље сликаре који су годинама обилазили српске средњовековне цркве и манастире, копирајући најлепше детаље.

Готове предлошке, слали су у фабрике "Пул и Вагнер" у Берлину, у којима су слагане мозаичне композиције.

"Они су декорисали 3.570 квадратних метара и сложили 40 милиона коцкица мозаика. Раскош је у преко 15.000 нијанси боја, 14-то каратнној и 20-то каратној позлати," каже музејски водич Саша Маринковић.

Копије из шездесетак цркава и манастира, преточене су у јединствен, раскошни мозаик. Архитекта Краснов, надгледао је сваки детаљ уређења храма. Иконостас, кандила, масивни бронзани полијелеј пречника девет метара, задужбински грб, одабрани мотиви, филигранска орнаментика, носе његово надахнуће и потпис.

Највећу вредност представља мозаик верно рептодукованих најлепших фресака српског средњовековног сликарства. 725 композиција са 1.500 ликова.

После смрти Краља Петра Првог, 1921. године, о уређењу маузолеја, бринуо је краљ Александар. Поштујући жељу оца, да попут средњовековних владара, потомству остави репрезентативну задужбину, бирао је не само најбоље мајсторе већ и материјале.

"Тако да се на симболичан начин гази по некадашњем рудном богатству бивше земље, док су стубови и поједини елементи урађени од чувеног мермера из Караре, а на зидовима се налази зелени оникс који је из Грчке, односно, са острва Крит," каже управник Задужбине Краља Петра Првог на Опленцу Драган Рељић.

Живопис у мозаику, рађен је седам година. Завршен је 1930. године, када је задужбина Карађорђевића освештана. Поред цркве на Опленцу, руски емигрант Николај Краснов, пројектовао је зграде Владе Србије, Министарства иностраних послова, уредио Скупштину Србије, двор на Дедињу.

Из пијетатета према земљи која га је прихватила, "руски неимар Србије", променио је име у Никола.

број коментара 2 пошаљи коментар
(понедељак, 08. авг 2016, 18:45)
Ljilja Topola [нерегистровани]

tradicija

Uz iskreno postovanje prema Vasoj kuci, i mala yamerka. Buduci da su podaci, koji su izneti u prici, gotovo nepoznati siroj javnosti, miskim da je prica trebalo da bude plasirana u udarnijem terminu. Veci broj ljudi bi video, ono sto uglavnom, samo mi, koji se bavimo muyejskim poslom znamo.

(понедељак, 08. авг 2016, 18:00)
kosta Beograd [нерегистровани]

raskos

Kakva prelepa prica ! zaista,retko i na ponos nase zemlje !