Племство духа – Михаило Петровић Алас

Михаило Петровић Алас је био математичар, научник, академик, професор, писац закона, проналазач, океанограф, писац путописа, рибарски мајстор и виолиниста, али пре свега скроман и племенит човек. Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, од мајке Милице и оца Никодима, свештеника и професора Богословије, као најстарије од петоро деце. Велики утицај на Михаилово одрастање и школовање имао је његов деда по мајци.

Новица Лазаревић, протојереј Саборне цркве (чије се име спомиње у листовима и новинама тог времена, које су данас део дигитализоване колекције новина Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић").

Мика, како су га сви звали, своје детињство и младост је провео у дединој кући  у старом крају Београда, близу Саборне Цркве, са погледом на две београдске реке, које ће битно обележити читав његов живот.

Основну школу и Прву мушку гимназију у Београду је завршио са одличним успехом. Школски другови су му били Милорад Митровић, Јаша Продановић, Јован Цвијић, Павле Поповић и други великани. Тих година Мику је више интересовала хемија, па је тако, као шеснаестогодишњак, у кући направио малу хемијску лабораторију.  Његово интересовање га је 1885. године одвело на Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе. Током друге године студија Михаило се коначно определио за математику. Студије је завршио јула 1889., а у септембру те исте године одлази у Париз како би спремио пријемни испит за научни одсек Високе школе (Ecole Normale Superieure). Након одлично положеног пријемног испита уписује престижну париску школу и постаје њен први страни студент. Проглашен је за студента генерације и стекао две дипломе - математичких и физичких наука. Због изузетних резултатa био је два пута позван на пријем код председника Француске.

Михаило Петровић је одбранио докторску тезу „О нулама и бесконачности интеграла алгебарских и диференцијалних једначина" (Sur les zéros et les infinis des integrales des équations différentielles algébriques), 1894. године, пред комисијом коју су чинили водећи људи из области математике (Поенкаре, Ермит, Пела, Пикар, Апел. Дарбу, Пенлезе, Липман, ...). То је први научни рад из области математике у Срба. Оцењен је као оригиналан. Универзитеска библиотека Светозар Марковић је дигитализовала ову тезу.

Након успеха који је постигао у Француској, Михаило Петровић постаје професор Велике школе у Београду, а 1905. године и један од утемељивача Београдског универзитета. Његова предавања су се одликовала једноставношћу. Објавио је 14 монографија и око 260 стручно - научних расправа. Његово највеће дело је „Математичка феноменологија".

Редовни члан Српске краљевске академије посатао је 1899. године као један од најмлађих чланова у њеној историји. Био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт, Варшава, Краков) и научних друштава. Више пута је предлаган за председника Академије, али власти нису прихватиле те предлоге. Лист Правда из 1928. године доноси вест о предлогу.

Бављење риболовом донело му је и званично звање мајстора и надимак Алас по коме је остао запамћен. Објавио је и више стручних радова из рибарства. Као стручњак из те области учествовао је у преговорима за закључивање конвенције о риболову с Румунијом.

Запажен је и као писац путописа који су настали након његових бројних прекоокеанских путовања и научних експедиција у северне поларне области. Позната Петровићева дела „Роман јегуље"и „Кроз поларну област" можете наћу у збирци дигитализованих књига Универзитетске библиотеке у Београду. Књига под насловом „Ђердапски риболови у прошлости и садашњости" излази 1941. године и лист Време о томе обавештава своје читаоце.

Мика Алас је познат и као оснивач и члан певачког друштва „Суз". Вежбали су по кућама чланова, а наступали на разним прославама и у многим беогрдским кафанама тог времна. Често је Мика, осим музиком, гостио своје пријатеље и колеге професоре добро припремљеним аласким специјалитетима, а о томе се могло читати у штампи.

Михаило Петровић је преминуо 8. јуна 1943. године у својој кући на Косанчићевом венцу у Београду. Лист Коло доноси вест о његовој сахрани. Помен на њега даје и недељни лист Српски народ.

Име Михаила Петровића Аласа данас носи Девета београдска гимназија као и  једна основна школа, у оквиру које ради  и истоимена фондација. Велики интернет претраживач Гугл је у 2013. години посветио једну страницу нашем чувеном математичару.

број коментара 3 пошаљи коментар
(среда, 15. апр 2015, 11:49)
Sergej [нерегистровани]

Hvala

Interesantna licnost, bogat zivot

(субота, 11. апр 2015, 16:13)
Nenad [нерегистровани]

Ulica Mike Alasa

U Beogradu u donjem delu Dorćola postoji ulica Mike Alasa (raniji naziv Banatska).

(субота, 11. апр 2015, 11:36)
anonymous [нерегистровани]

Hvala velikom Mihailu,

za njegova velika dela i vizije,koji su temelji srpske kulture,nauke i opsteg razvoja naseg naroda.