Племство духа – Владимир Ћоровић

Аутор "Историје српског народа", према мишљењу многих, најсвеобухватнијег прегледа српске историје, јесте Владимир Ћоровић (1885–1941), историчар, професор и декан Филозофског факултета у Београду, ректор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије.

Рођен је у Мостару, у познатој српској трговачкој породици. У раној младости, угледајући се на свог старијег брата, тада већ познатог књижевника Светозара Ћоровића, објављује песме и кратке приче. Убрзо се окреће науци, одлази на Бечки универзитет где студира словенску филологију, археологију и историју.

Златни прстен цара Фрање Јосифа, награду коју је требало да прими као најбољи студент Бечког универзитета, одбио је у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Докторску дисертацију о Лукијану Мушицком почео је да пише још за време студија, да би је одбранио на истом универзитету већ 1908.

Јеленом Скерлић, сестром Јована Скерлића, оженио се 1910. године. До 1919, када је изабран за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду, живео је са супругом у Дубровнику, Сарајеву, Мостару, Загребу, сасвим скромно, прикупљајући грађу за свој научни рад, што се може и прочитати у писмима која је упућивао Јовану Скерлићу, а која се чувају у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић".

Био је политички активан током целог живота, због сарадње са илегалном револуционарном организацијом Млада Босна и сумње да је био умешан у организовање атентата на принца Фердинанда, био је осуђен на осам година робије у познатом Бањалучком процесу, али је амнестиран након три године, заједно са другим политичким затвореницима, под притиском светске јавности.

Био је присталица идеје југословенства, познати масон високог ранга и као такав изразити противник фашизма, због чега га је Трећи рајх одмах по доласку у Београд осудио на смрт. Међутим, покушај хапшења је пропао јер је Ћоровић, знајући да се налази на црној листи, напустио Београд заједно са појединим истакнутим југословенским политичарима. Нажалост, на путу ка Енглеској, погинуо је у авионској несрећи 12. априла 1941. године.

Иза њега остале су студије  (Историја Југославије, Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку, Борба за независност Балкана...) које могу да нам помогну у тумачењу политичких прилика и односа који владају на Балкану и данас. О њему и његовим делима писале су дневне новине, а данас можете прочитати на порталу Дигитализоване историјске новине Универзитетске библиотеке (линк 1, линк 2, линк 3).

Његово последње објављено дело Хисторија Босне изашло је из штампе 1940, о чему извештава и Правда.

Захваљујући добрим људима, његова заоставштина је сачувана за будућа поколења. Личну библиотеку спасао је од Гестапоа Алојз Шмаус, велики пријатељ српског народа и српски зет, тадашњи директор тек основаног Немачког научног института у Београду, где ју је пописао и чувао, како је сам говорио „у ишчекивању бољих времена". Већи део управо завршене студије о историји Србије чувао је током и после рата његов издавач Петар Петровић, док је мањи део рукописа остао у Ћоровићевој широј породици.

Потпуно парадоксално, након рата, проглашен је за народног издајника и државног непријатеља, пришивена му је фраза "крвави ректор", подстакнута чињеницом да је био ректор Београдског универзитета у време студентских демонстрација 1936. године. Послератни научници и истраживачи, по неком неписаном правилу, његове монографије, студије и чланке нису цитирали.

Такође, постхумно штампање студије покушавано је у више наврата, али исто тако и забрањивано. Буђење националне свести довело је до објављивања рукописа 1989. године у издању БИГЗ-а под насловом Историја Срба. У протеклих 25 година, ова публикација доживела је бројна издања.

Поново су штампана и остала дела овог врсног историчара и хроничара свога доба, а захваљујући академику Радовану Самарџићу, Владимир Ћоровић заступљен је у књизи Сто најзнаменитијих Срба.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 04. апр 2015, 12:03) - anonymous [нерегистровани]

Hvala autoru Natasi Dakic,

i svim ostalim autorima sto nas podsecate na nase velikane i njihova dela.Obrisimo mrlje sa velikih imena,poklonimo im se i zahvalimo im se.Uzdignimo ih,pricajmo o njima i izucavajmo ih u nasim skolama i univerzitetima.Hvala velikom borcu i stvaraocu Corovicu.

(субота, 07. мар 2015, 09:19) - anonymous [нерегистровани]

Наши великани

Задивљен сам какве смо ми великане духа,међу којима је и Светозар Ћоровић,имали.Њихова дела и мисли треба да буду путоказ наше будућности.