Племство духа - Павле Поповић

Павле Поповић је био истакнути историчар књижевности, академик, професор на Филозофском факултету у Београду, председник Српске књижевне задруге, уредник Српског књижевног гласника, члан Српске академије наука и уметности и ректор Београдског универзитета. Важио је за једну од најутицајнијијх особа српске науке и културе и једног од најцењенијих професора филологије у Београду.

Поред обављања значајних функција, велики допринос српском језику, књижевности и култури дао је оснивањем Друштва за српски језик и књижевност (1910) и часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (1921).

Павле Поповић је рођен 16. априла 1868. у Београду где је завршио основну, средњу и Велику школу (1839). У духу тог времена Поповићево образовање је, као и код многих тадашњих књижевних критичара, највећим делом било везано за проучавање француског језика и књижевности због чега након свршеног школовања у Србији Поповић одлази у Женеву и Париз на две године, како би се даље усавршавао у области историје и теорије књижевности.

Стога су његова рана дела везана управо за француску књижевност. Према мишљењу Јована Скерлића, са којим ће Поповић касније делити професорско место предајући историју српске књижевности на Београдском универзитету, најважније Поповићево дело из овог периода је студија Француски моралисти (1893).

Својим познавањем француског језика и књижевности дао је допринос школству у Србији саставивши нови уџбеник француског језика, који је ученицима требало да олакша усвајање језика, а професорима процес предавања.

По повратку у Србију у периоду између 1889. и 1901. године био је професор књижевности и српског језика Гимназије у Шапцу, а након тога, 1904. године бива постављен на место професора Велике школе, а касније Београдског универзитета (1905), где је предавао више од тридесет година (1904-1938).

Пре почетка Првог светског рата Поповић се бави проучавањем српске књижевности и књижевне историје као и српским културним животом уопште. У часопису Нова искра објављивао је критичке чланке под насловом Српски комади у К. С. Народном позоришту, а издања овог часописа са Поповићевим текстовима можете погледати на порталу Историјске новине у оквиру дигиталне колекције Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" На овом порталу можете прочитати и књижевне студије Павла Поповића које су излазиле у часопису Зора.

Када је 1909. године објавио Преглед српске књижевности Поповић фокус свог научног рада ставља на концепт српске књижевне историје. Овај однос према националној књижевности се пак мења са почетком Великог рата и променом политичке климе у земљи. Наиме, како се развијала свест о формирању јединствене Краљевине Југославије, Павле Поповић, који је за време рата боравио у Лондону као члан Југословенског одбора и уређивао билтен Press Ecstracts, постаје један од актера у пропагирању југословенске идеје у земљама Антанте, као и бројни његови истакнути савременици.

Овакве околности битно су утицале на Поповићев даљи рад и бављење књижевном историјом, те напушта своју идеју о самобитној српској књижевности и почетком 1918. године објављује дело Југословенска књижевност у којем истиче јединство југословенских народа и које представља прву од неколико књига у којима ће парадигма јединствене југословенске књижевности представљати основицу Поповићевог књижевноисторијског рада.

Приликом приступаља Српској краљевској академији 1922. године одржао је беседу Југословенска кљижевност као целина, а 1930. за француско подручје објављује још један преглед југословенске књижевности, који је четири године касније објављен и на српском језику под називом Оглед о југословенској књижевности. Прегледу српске књижевности се више уопште није враћао.

У духу идеје о јединству југословенских народа и њихове књижевности настојало се на томе да се националне одреднице бришу зарад заједништва и у складу са тим катедра за српску књижевност постаје катердра за југословенску књижевност, а у периоду након Другог светског рата Прегледу српске књижевности престаје да се прештампава.

Филозофски факултет Универзитета у Београду додељује Павлу Поповићу почасни докторат 1931. године, а о томе извештава и лист Време.

број коментара 0 пошаљи коментар