Сећање на бомбардовање Народне библиотеке

Многобројни Београђани са књигама у рукама окупили су се на Косанчићевом венцу, где је пре 72 године у нацистичком бомбардовању до темеља разорена и спаљена Народна библиотека Србије.

Народна библиотека Србије обележила је Дан сећања на 6. април 1941. године, када су бомбе унишиле њену тадашњу зграду, 350 хиљада књига и 500 хиљада свезака. Сви присутни уместо позивнице донели су књигу као симболичан апел за повратак књиге на Косанчићев венац.

Министар културе и информисања Братислав Петковић је, у присуству представника амбасада, иностраних културних центара и установа културе, поручио да "остаје да се то место вечног сећања достојно обележи, па да када се опет окупимо, то буде без срама пред црним безданом уништеног памћења".

"За све будуће генерације овде мора да постоји спомен на страдање једног народа, његове културе и његовог колективног памћења. А има ли лепшег сећања и споменика уништеним књигама од библиотеке", истакао је Петковић.

Он је позвао окупљене да овај дан сећање претворе у дан поноса. "Позивам вас да дан сећања крај црне рупе у нашој савести претворимо у дан поноса сопственом културом, вером и традицијом и заветујемо се да ћемо учинити све да ово место поново постане библиотека у славу Србије и српског народа, али и тужан подсетник на злочине који се никад не смеју заборавити", рекао је министар.

Управник Народне библиотеке Србије Дејан Ристић пожелео је добродошлицу грађанима у "једину националну библиотеку на свету која има своје гробље - гробље књига", и позвао их да данас започну грађење библиотеке, не од цигала и бетона, већ од књига.

"Године 1941. нацисти су уништили библиотеку која је грађена од цигала, бетона, челика, гвожђа, а ми смо наставили да је рушимо у нашем забораву, дозволили да ова рупа стоји 72 године и дозволили смо рупу у сећању. Ми ту рупу желимо да полако затрпамо, али не заборавом, већ стварањем, грађењем. Стога смо вас и данас замолили да донесете књиге и да данас почнемо да градимо библиотеку, не од цигала, већ од књига. Можда ће та библиотека од књига бити трајнија", рекао је Ристић.

Он је испричао да се у потоњим деценијама, након Другог светског рата, дешавало да су суграђани, познати и непознати, у жељи да сачувају успомену на Народну библиотеку Србије и њене остатке, узимали делове цигала, плочица, како би их једног дана вратили, када се буде обнављала библиотека на Косанчићевом венцу.

Као један од њих, Ристић је вратио плочицу коју је као студент деведесетих година узео са пода некадашње зграде националне библиотеке.

"Наше мишљење је да ово не треба да буде локација Патријаршијске библиотеке из простог разлога што је ово, нажалост, гробље књига Народне библиотеке Србије, а детаљним урбанистичким планом је предвиђено да овде буде Меморијални центар", рекао је Ристић

Управник Патријаршијке библиотеке Зоран Недељковић је, с друге стране, мишљења да би иградња Патријаршијске библиотеке била најдостојнији начин да се обележи страдање дела српског културног наслеђа. "Такође, већина уништеног је било црквеног карактера", рекао је Недељковић.

Министар културе сматра да је "можда добро што су се духови овако мало узбуркали јер ће се тако брзо све решити".

"Мислим да не би било лоше да се чак направи и симбиоза. Да ли ће бити Патријаршијска или Народна, свеједно треба да буде библиотека", оценио је Петковић.

Књижевник Радован Бели Марковић је, у надахнутој беседи, рекао да ћемо ми "како данас и у овом часу, тако и кроз године, на овом месту, а и ма где да смо, у различитим амплитудама, али увек, сузити од дима, видати душевне опекотине које је свака спаљена књига иза себе оставила и тако ће бити кроз нараштаје док је света и у свету Србије".

"Без књига не само што рано пада мрак, него и свитање није право раздањење, а онај ко безграмотан и обескњижен, за свог века, вољно остане, са мом је себи окренуо леђа и свој живот опасно похарао", поручио је Бели Марковић.

Он је приметио да, због онога што се десило пре 72 године на Косанчићевом венцу, "живимо и живећемо као људи с ожиљком који пече, али се с поносом носи".

број коментара 0 пошаљи коментар