Српски пасоши Томаша Масарика

Велики чешки панслависта и борац за независну Чешку Томаш Гарик Масарик путовао је по свету са српским пасошима. Они се чувају у Прагу у архиву Академије наука.

У архиву Академије наука у Прагу чувају се два пасоша Краљевине Србије са којима је у време Првог светског рата по свету путовао Томаш Гарик Масарик, једна од најзначајнијих личности новије чешке историје.

Како специјално за ФоНет из Прага јавља Милан Лазаревић, овај велики интелектуалац и хуманиста, ретки моралиста у политици, био је близак јужним Словенима, посебно Србима и Хрватима.

Многима је био универзитетски професор, учитељ политике, бранио је и одбранио Србе у чувеном велеиздајничком процесу. У Београду, код палате Београђанка, има улицу са својим именом.

Током Првог светског рата после одласка из Прага 1915. године, где му је претило хапшење, Масарик је почео да користи пасоше Краљевине Србије и ради на стварању Чехословачке.

Ради се о два српска пасоша, оба са сликом носиоца и на његово име. Први је Масарику 1915. издат у посланству Србије у Паризу и предат у Женеви, а други је 1917. године добио у Лондону.

Пасоши се налазе у Масариковом инстититу у Прагу, у оквиру архива Академије наука.

Познати чешки и светски писац Карел Чапек, у књизи "Разговори са Томашом Гариком Масариком", која је писана у првом лицу, као монолог самог Масарика, пише "српски генерални конзул (у Женеви) дао ми је српски пасош".

"Име, место рођења и занимање испунио сам правим подацима, јер нисам хтео да лажем без потребе, а и да се не бих 'издао', ако би пасош био на друго име. Једино сам био уписан као држављанин Србије", пише у Чапековој књизи.

Даље се наводи - "Када сам дошао у Лондон, имао сам проблеме с пасошем. Добио сам у Женеви српски пасош, али да се случајно не бих при евентуалном саслушању 'изрекао', испунио сам све рубрике, осим држављанства, истинитим подацима: рођен у Ходонину, у Моравској, професор и тако даље.

Моравска није у Србији

"Нико ништа није ту примећивао да није у реду, све док нисам отишао да подигнем новац у лондонској филијали швајцарске банке у којој сам имао рачун. Благајник је одмахивао главом, био је то немачки Швајцарац који се разумео у географију. Рекао је: 'Моравска није у Србији. Али, ипак сам га 'средио' - рекао сам: 'Кад тако добро знате географију, морали бисте знати да је Морава река у Србији, уосталом шта је вас брига за мој пасош'. Ипак, после тога пренео сам паре у другу банку", пише у књизи.

Чапек је даље писао "у Хемпстиду ме је већ дуже време држао на оку један детектив, стално му је због нечега тај мој пасош био сумњив. Затражио сам од господина Ситон Вотсона да ми то среди у Скотланд Јарду. Потом сам имао мир".

У пасошу који је Масарику издат у посланству Србије у Лондону подаци су му донекле фризирани, вероватно да би се избегла непријатна питања у стилу "Моравска, а у Србији".
У том другом пасошу презиме је промењено у Томас Џорџ Марти, док у рубрици занимање стоји "писац", а као место рођења наведен је Бруклин (САД).

Уместо адресе, стоји да му је отац пореклом из Србије, па је испало да је Масарик по свету путовао као српски син. Масарик је имао велику улогу у разбијању Аустро-Угарске, самим тим и у стварању Југославије. Историчар Хинковић га је чак квалификао као "оснивача Југославије".

Сматран је и за "најсловенскијег политичара у Првом светском рату". Имао је велики ауторитет и међу Србима и Хрватима, који су често између два рата безуспешно покушавали да га увуку у своје расправе и натерају да арбитрира.

број коментара 0 пошаљи коментар