среда, 21. јул 2010, 15:29 -> 16:23
Спомен плоча Радмиловићу
У част глумца Зорана Радмиловића постављена спомен плоча на згради у којој је Радмиловић живео са породицом, у Милешевској улици 38, у Београду. Његовој слави не недостаје ништа, а нашој слави недостаје он, рекао глумац Милан Михајловић.
Поводом обележавања 25 година од смрти глумца Зорана Радмиловића откривена је спомен плоча на згради у којој је Радмиловић живео са породицом, у Милешевској улици 38, у Београду.
Спомен плочу, чије су постављање организовали општина Врачар и позориште Атеље 212, открили су председник општине Врачар Бранимир Кузмановић и ћерка Зорана Радмиловића, Ана Радмиловић.
О Зорану Радмиловићу говорили су чланови Атељеа 212, његове колеге и пријатељи, драмски уметници Милан Цаци Михаиловић, Аљоша Вучковић и Петар Краљ.
Михаиловић је подсетио да је на вест о одласку великог глумца тадашњи управник Атељеа 212 Љубомир Муци Драшкић рекао: "Моје позориште је изгубило генерала глумачке војске, глумчину који се рађа једном у два или три века"
"Та празнина траје и четврт века касније", приметио је Михаиловић.
"Радмиловић је био јединствен и непоновљив, ми који смо имали прилику да радимо са њим, путујемо, седимо за истим столом и дочекујемо зоре, сведоци смо да, где је он био, ту је био успех, радост стварања, ту се догађало право позориште", истакао је Михајловић.
Глумац је завршио своје излагање о врхунском комичару и непревазиђеном мајстору импровизације реченицом, коју је француски народ наменио свом Молијеру "Његовој слави не недостаје ништа, а нашој слави недостаје он".
Бранимир Кузмановић је рекао да му је част што има прилику да открије спомен плочу, коју је израдио вајар Зоран Маслеша, а у част Зорану Радмиловићу.
Глумац Петар Краљ је рекао да се Зоран Радмиловић вратио у крај у коме је почео своју глумачку каријеру, у Београдском драмском позоришту, као и да су доста времена заједно провели у кафанама у овом београдском крају.
Зоран Радмиловић је рођен 11. маја 1933. године у Зајечару. Уписао је Правни факултет у Београду, а студирао је и на Архитектонском и Филолошком факултету и упоредо се бавио глумом у КУД "Иво Лола Рибар".
Након тога је уписао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након што је апсолвирао започео је каријеру у Београдском драмском позоришту.
Улогу у представи "Краљ Иби" у Атељеу 212 добио је 1964. године, након одустајања глумца Љубе Тадића и убрзо је успео да ту представу претвори у тријумф импровизације, а велики успех је постигао и на гостовањима у Паризу, Њујорку, Москви, Венецији.
Радмиловић је остварио низ успешних улога у позоришту на филму и телевизији, а за улогу у представи "Краљ Иби" награђен је Октобарском наградом града Београда.
Играо је у филмовима "Чудна девојка" Јована Живановића, "Глинени голуб" Томе Јањића, "Рам за слику моје драге" Мирзе Идризовића, "Срећна породица" Гордана Михића, "Маратонци трче почасни круг" Слободана Шијана и другим.
Улоге Зорана Радмиловића, посебно у представама "Радован Трећи" и "Краљ Иби", остале су упамћене, а снимак представе "Радован Трећи" из Атељеа 212 и данас је један од најгледанијих.
