Сећање на Мирослава Чангаловића

Десет година од смрти великог баса српске и европске оперске сцене Мирослава Чангаловића, обележено програмом у Народном позоришту у Београду.

Програм "Сећање на Мирослава Чангаловића" одржан је на Великој сцени Народног позоришта поводом десет година од смрти оперског првака, који је својим раскошним гласом обележио златни период београдске Опере (1954-1969), певао широм света, у 123 града у Србији и 38 у родној Босни.

У име Народног позоришта једном од најзначајнијих вокалних уметника у историји српске музике Чангаловићу (1921-1999) који је за три деценије певачке каријере створио импозантну галерију ликова, поклонио се управник Божидар Ђуровић који је истакао да је Чангаловић остао у трајном сећању публике и колега, да је његово дело уграђено у најбоље године Опере Народног позоришта.

Програму су се придружили министар културе Небојша Брадић и министар просвете и културе Републике Српске Антон Касиповић, који су данас у Београду потписали Меморандум о сарадњи два министарства за период до 2012. године.

"Имам привилегију да данас будем овде у име Владе РС, озбиљно се устручавам да говорим о великом човеку и ономе што је створио. Живот и пут ме често водио кроз Гламочко поље о коме је Чангаловић говорио као свом првом звучном памћењу, о усамљеној касаби опкољеној високим планинама, препуној завијања, о Гламочу у коме је рођен", казао је Касиповић.

Према речима министра Брадића, Народно позориште држи час историје одајући пошту великану, горостасу оперске сцене који је годинама предано радио на оперској мисији ширења важности уметности.

"Колико је њему било лако да пева на светским позорницама, толико му није било тешко да наступа на сеоским позорницама широм Србије и некадашње Југославије, професионално и предано, због тога је опера добијала нову публику", казао је Брадић и додао да Чангаловић никада није оскудевао у друштевним признањима и љубави публике.

У концертном омажу посвећеном оперском певачу кога су критичари и историчари сматрали, после Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим и великим интерпретатором ликова из руских опера, учествовали су дугогодишњи партнери Чангаловића на оперској сцени: Радмила Бакочевић, Радмила Смиљанић, Живан Сарамандић, Миомир Николић, Синиша Пајић и Алекса Васић, изводећи арије које су посветили колеги.

Певачи су наступили уз клавирску пратњу Душана Трбојевића, пријатеља и музичког сарадника Чангаловића пуних 56 година , Александра Коларевића, Невене Живковић, Арсена Чаркића и Дариа Хумењука.

Доајен наше пијанистичке сцене Трбојевић подсетио је да је Чангаловић без икакве позе долазио у најудаљенија места у која су га звали, певао, говорио, просвећивао својим моћним гласом и за то је добијао поштовање и љубав публике.

"Био је човек кога би пригрлили као свог где год би одлазио јер је сам говорио да је сцена његова професија а концерти љубав", казао је Трбојевић.

Чангаловић је певање учио код познате оперске певацице и педагога Зденке Зикове од 1946. до 1954.године. Захваљујући изузетном таленту, али и великом раду и посвећености свом позиву брзо је постао један од највећих музичких уметника које је наша средина имала.

Његов оперски репертоар обухватао је више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Међу његовим најпознатијим остварењима налазе се улоге Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и Досифеја, из опере "Хованшчина", истог композитора.

Остварио је незаборавне роле и као Дон Кихот (Маснеов "Дон Кихот"), Кончак и Галицки (Бородинов "Кнез Игор"), Мефисто (Гуноов Фауст"), Филип Други (Вердијев Дон Карлос"), Фигаро (Моцартова Фигарова женидба"), Кучобеј (Мазепа" Чајковског), Иван Грозни (Псковитјанка" Римског Корсакова), Митке (Коњовићева Коштана")..

Његов концертни репертоар је обухватао преко 500 композиција аутора свих епоха, и то соло песама, циклуса песама, кантата и ораторијума, чији је велики део сачињавало премијерно извођење многих дела југословенских композитора.

Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година, одржао је око 3.000 концерата на територији бивше Југославије и око 160 концерата широм света.

Чангаловић је преминуо 1999. године у Београду.

број коментара 0 пошаљи коментар