понедељак, 18. јан 2010, 15:02 -> 19:40
Млади аутори у Француском центру
У Француском културном центру у Београду у току је изложба српских ликовних уметника млађих од 25 година.Излажe седам аутора а манифестација протиче под називом "Млади мајмуни запоседају град" са потпуно неконвенционалном презентацијом.
Израз „млади мајмун" у београдском жаргону означава неискусно биће који се да лако преварити од стране старијег и лукавијег од себе... Одатле полази замисао кустоса Михаела Милуновића о изложби посвећеној уметницима млађим од двадесет пет година, из којих избија енергија и виталност.
Излажу: Турбо Комикс односно (Жоана Маркаде и Бруно Толић), ТКВ (алиас Александра Петровић), Ана Ђукић, Нина Зељковић, Предраг Дамјановић и Ана Крстић.
Изложба у много чему раскида са класицистичким и хетерогеним визијама. Ниједан рад није претходно изведен, већ се ради о радовима који интервенишу у простору, такозваним инсталацијама које су у складу са поетикама сваког од уметника понаособ.
Компликовани простор Француског центра, више намењен библиотеци него изложби, запоседају уметници који ће унети нов дух и покушати да дају нов начин гледања на овај простор, објашњава Михаел Милуновић.
Дует Турбо Комикс односно Жоана Маркаде и Бруно Толић представиће се анимираном стрип - фреском која, преузимајући графички код из илустрованих приручника и стрипова из 30-их година прошлог века, креира замишљени урбани амбијент, у виду зидне слике, сложен у симплификовану перспективу под углом од 45°, сличан онима из видео игрица.
Ана Ђукић слика актове својих пријатељица. Рађени су брзо, на папиру, уљаним бојама, као белешка која прети да ишчезне, а затим су изрезани по контурама. Ове ефемерне фигуре се уздижу око стубова, као театар сенки.
Поетика Предрага Дамјановића потиче из слика насиља које срећемо свакодневно на страницама дневне штампа и на телевизијском екрану.. Виолентни садржаји муњевито се смењују са логотипима светских брендова и рекламним спотовима, трансфигурисани кроз цртеж -на зиду.
Историја за Ану Крстић сигурно не мирише на барут - више можда на причу са укусом жвакаће гуме и желе бомбона...она преузима једну врсту локалног стереотипа везаног за споменичку скулптуру, „бисту" ратног хероја, те у њеној верзији партизанка - херој, постаје манга-херојком, са идеалним и пренаглашеним атрибутима свог пола...
Нина Зељковић је изабрала стаклени зид за своју видео инсталацију и користи ритам транспарентности и полустранспарентности, као својеврсну физичку цензуру над пројектованом покретном сликом, стоји у пропратном тексту Француског културног центра у Београду .
