Чија су брига школске библиотеке?

Проблем који се годинама не решава у Србији јесте недостатак књига за школске библиотеке. Да ли ће деца имати потребну школску лектиру, зависи искључиво од градских буџета, што је у супротности са препорукама Унеска.

Унеско истиче да су за бригу о школским библиотекама одговорни државни органи управе, али у Србији снабдевање библиотека књигама није у надлежности ни Министарства просвете ни Министарства културе.

Да су школске библиотеке значајан део библиотечко-информационог система Србије говори податак да је од укупно 2.200 библиотека у Србији близу 1.600 школских библиотека.

Опремање школа у надлежности је градских органа власти, али не издвајају се посебна средства за библиотеке. Ако се и издвоје та средства, нису довољна и не стижу редовно. Библиотекари се довијају на разне начине да дођу до књига.

"На тај начин што се сваке године преко Савета родитеља скупи одређени новчани износ, ученика и професора", објашњава пример Економско-трговинске школе у Крушевцу библиотекарка Гордана Лукић.

Библиотекарка Ивана Ранковић истиче да школа "Деспот Стефан" у Горњем Степошу углавном набавља књиге од дародаваца. "Пре пар година смо добили од 'Дарујмо реч', госпође Зорице Сентић 3.500 књига за наше издвојено одељење у Јабланици", каже Ранковићева.

"Сарадњом са издавачким кућама, честе су презентације у нашој школи издавачких кућа, затим са сарадњом других школских библиотека, вршимо размену књига", каже Наташа Јанковић, библиотекарка ОШ "Слободан Секулић"у Ужицу.

Тања Баба, библиотекарка из Кикинде каже да највише недостају популарни наслови. "Оно што нам највише недостаје нису лектире, већ су у сваком случају нови популарни наслови који ученици траже, а које нисмо у могућности са им пружимо", каже Тања Баба.

Проблем траје више од две деценије. Према подацима Удружења издавача и књижара од 2000. годишње се у Србији на три до пет ученика, набави једна књига.

"Ако имамо у виду да ни 10 одсто школских библиотека нема излаз на интернет и чињеницу да није урађена дигитална колекција школске лектире, а да се нико у Србији не осећа одговорним за то онда можемо схватити да школске библиотеке делују у контексту у коме не могу да остваре своју функцију", каже Владимир Шекуларац, начелник Матичног одељења Народне библиотеке Србије.

Најважније је да се јасно дефинише ко је у обавези да снабдева школске библиотеке. Библиотекари сматрају да би то требало да ради Министарство просвете, на исти начин као што обезбеђује бесплатне уџбенике и рачунаре.

Друштво школских библиотекара и Удружење издавача и књижара обраћали су се том Министарству, али нису добили одговор. РТС-у је у Министарству просвете речено да ће поводом тога састанак заказати ускоро.

број коментара 2 пошаљи коментар
(понедељак, 07. апр 2014, 15:59)
anonymous [нерегистровани]

одговор

У школским библиотекама раде они људи којима то омогућава важећи закон. Наравно, и ту као и у свакој професији постоје људи који мање или више одговорно раде свој посао. Ипак, сигурно знам да је ту много људи који врло одговорно раде у веома тешким условима. Насупрот већинском мишљењу посао школског библиотекара је врло одговоран јер сем проблема материјалне природе везаних за набавку и техничку опремљеност библиотека имају одговорност рада са децом и младим људима који су у врло осетљивом узрасту. Ко није то никада пробао, не може ни да зна.

(недеља, 06. апр 2014, 14:20)
El Bibliotecario [нерегистровани]

Jos veci problem

Mnogo vaznije pitanje je: Ko radi u skolskim bibliotekama?! Za sve neupucene, postoji zvanje dipl. bibliotekar, ali ti ljudi ne mogu da rade zbog malverzacija u obrazovnom sistemu Srbije i Rep. Srpske.

Hrvati su to neuporedivo bolje uredili.