понедељак, 07. сеп 2009, 07:50 -> 09:08
"Пинокио" на затворенички начин
Позориште осим уметничког дејства може понекад бити терапија или облик ресоцијализације. Управо таква је представа Пинокио у извођењу осуђеника на лечењу од зависности у Специјалној болници у Београду. Представа је јавно приказана на сцени Вук Караџић.
Са фантастичном вером у моћ позоришта и игре, редитељка Александра Јелић је 2004. године основала "Апс Арт", и од тада се бори за позориште у затвору.
Од 2006. године уз дозволу Министарства правде Јелићева води родионице са осуђеним зависницима од дроге.
"Моћ игре је чудесна. Процеси који се одвијају у нашим радионицама су непоновљиви, а и ми се кроз њих мењамо", рекла је редитељка Александра Јелић.
Резултат обновљене вере у себе и друге је сценарио који су осуђеници сами обликовали. Уз глуму глуму, они релативизују трагику личног искуства.
Опасна урбана басна изведена је под маскама. Тумач Пинокија, међутим, скривено вербализује могућност доброг момка у себи.
"Постоје неки резултати који су очигледни. Нисам имао прилике до сада да се у свом искуству похвалим нечим добрим што сам радио", рекао је Никола.
Због посебних околности, немогуће је у затвору формирати груп. Представа је сада могла да се изведе и никада више. Одреаговала је културна усатнова "Вук Караџић" и уступила сцену.
"Један од програмских принципа наше установе је друштвено ангажовано позориште. Сматрамо да је јако важно да позориште да пробија предрасуде", рекла је Сања Ђурђевић, директорка Установе културе "Вук Караџић".
За неке од њих био је то можда и једини аплауз у животу. Представа се завршава снажним загрљајем затвореника Пинокиа и оца Ћупета, сто је изазвало овације и сузе извођача и њихове присутне родбине.
