Слике Јована Бијелића изложене у Народном музеју

Изложба слика Јована Бијелића, после више од деценије, у Атријуму Народног музеја. Пред београдском публиком биће до 31. децембра. Ова капитална дела из ризнице Народног музеја стожери су Бјелићевог уметничког угледа. Изложено је 38 дела насталих у периоду од 1918. до 1941. године.

Након дужег времена посетиоци Народног музеја у Атријуму националног музеја могу видети сва дела једног од највећих српских ликовних уметника 20. века Јована Бјелића (1884-1964) из ризнице Народног музеја.

Свих 38 дела академика, педагога и сценографа Бјелића, пејзажи, мртве природе, ентеријери, актови, портрети и аутопортрети настали између 1918. и 1941. године, поново су пред публиком на изложби под називом "Јован Бјелић дела у Збирци југословенског сликарства 20. века" чији је аутор музејски саветник Народног музеја Љубица Миљковић.

Народни музеј у Београду поседује најцеловитију колекцију слика Јована Бијелића из међуратног периода, она обухвата више антологијских остварења које су појам за српску уметност, без којих се не може замислити ниједна респектабилна ретроспектива српске уметности 20. века, рекао је на отварању изложбе угледни уметник и професор Факултета ликовних уметности Чедомир Васић.

Према његовим речима фонд и збирка Народног музеја коју баштини, везана само за једног сликара је огроман, Бјелић је један од највећих српских сликара и зато је тај фонд, као и изложба још драгоценија.

"Иако не покрива целокупно његово стваралаштво, нарочито оно после Другог светског рата, које је итекако значајно за нашу уметност, и у овим делима види се еруптивни таленат, огромна ликовна и сликарска снага коју је имао", истакао је Васић.

Према његовим речима, иза разних тема и формата Бјелићевих радова стоји живот уметника који се суочава са нечим што је његов лични разлог, потреба да се изрази на најбољи начин.

"Он се мења и тражи нове путеве, та врло јасна животна историја која се види на овим сликама је јако узбудљива за посматраче", реако је Васић чији је отац Павле Васић био један од првих ученика Бјелића.

Од овог великог сликара, како је рекао, наследио је преко оца став према уметности, сликарству, познавању природе као основе за свако даље бављење уметношћу.

Бјелићева дела из ризнице Народног музеја представљају резиме богатог уметничког опуса једног од утемељивача српског модернизма, који се кретао у распону од импресионизма и сезанизма, преко посткубизма, до експресионизма.

Бијелић је сликарство студирао у Кракову, усавршавао се у Паризу и Прагу, а током студијских боравака у Француској, Немачкој и Италији имао је прилику да стекне увид у тада актуелне токове европске уметничке сцене.

Од 1919. године живео је у Београду, где је радио као сценограф Народног позоришта, а у свом атељеу водио сликарску школу у којој су се формирали многи српски уметници млађе генерације попут Пеђе Милосављевића, Алексе Челебоновића, Павла Васића, Николе Граовца и других.

Бијелићев опус чини 981 слика (уље, темпера), 103 акварела, 52 пастела, 676 цртежа (оловка, угљен, туш), 19 илустрација за књиге и 94 скице за позоришне сценографије, али су новија истраживања показала да његова уметничка заоставштина превазилази наведене податке.

Изложба ће бити отворена до 31. децембра.

број коментара 0 пошаљи коментар