Снови о Глоб театру

Свим људима из позоришта Глоб театар је готово митско место, каже редитељ Никита Миливојевић чија ће представа "Хенри Шести" бити изведена у култном лондонском театру. У представи по Шекспировој драми играће глумци Народног позоришта.

За редитеља Никиту Миливојевића премијера Шекспировог Хенрија Шестог која ће бити изведена 11. маја у Лондону представља нешто узбудљиво и врло посебно у већ богатој каријери.

"Играти у Глоб театру, бити позван да имаш премијеру, и то у Шекспировом позоришту, то је сваком редитељу врло значајно, а свим људима из позоришта Глоб театар је готово митско место, тако да је много разлога да будем врло узбуђен и да цео пројекат доживљавам као нешто врло посебно", рекао је редитељ у интервјуу Танјугу.

Као увертира овогодишњој Олимпијади у Глобу ће бити изведено свих 37 Шекспирових комада у поставкама из исто толико земаља, а представу из Србије спрема ансамбл Народног позоришта у Београду.

"Прву информацију добио сам од колегинице Марине Апостоловић, која је била председница Фонда 'Лаза Костић' са седиштем у Лондону. Тај фонд је копродуцент представе. Требало је да нађемо партнера с ким би то било најбоље радити, а мени се чини да је то национални театар", објаснио је редитељ.

"Цео пројекат представља озбиљан и захтеван посао, а истовремено је сјајна идеја да се одигра свих 37 дела Шекспира. Олимпијада је згодан тренутак да се играју представе, јер ће цео свет бити у Лондону, па ће то бити нека врста културне, паралелне Олимпијаде", истакао је Миливојевић.

Што се тиче избора комада, Миливојевић је рекао да би било неозбиљно тражити Ромеа и Јулију или Хамлета и да је "размишљао у смеру шта је оно што нико не би хтео".

"Хенри није толико омиљена Шекспирова драма. Није ни једна од најбољих, али ја јако волим те недовршене ствари. Ту има много празног простора који треба попунити редитељским решењима. После првог читања већ сам имао неко решење шта бих ја са тим урадио", истиче Миливојевић.

Хенри Шести прави избор

Никита Миливојевић сматра да је Хенри у овом тренутку прави избор и због садржаја.
"Та прича је у великој мери везана за моју стварност, за моја размишљања у овом тренутку – где смо, шта смо, шта нам се дешава, како живимо. Прича о томе како због неких малих, ситних интереса пропада и губи се нешто много веће и значајније", каже редитељ.

У овој драми, Енглези, након сто година владавине у Француској губе све што су стекли због личних интереса и сукоба.

"То је нама блиска прича, која се понавља у историји. Ја сам се тиме бавио и када сам радио На Дрини ћуприја. Неке ствари су потпуно исте кроз историју, само постају префињеније, али све сукобе и проблеме, све што је Шекспир понудио, само препознате на други начин у свом времену", тврди Миливојевић.

На питање о избору глумаца, подсетио је да врло добро познаје ансамбл Народног позоришта где је радио много представа и једно време био директор Драме, те је лако направио поделу.

Насловни лик игра Хаџи-Ненад Маричић, а ту су Предраг Ејдус, Миодраг Кривокапић, Слободан Бештић и други, док једину женску улогу (Јоване Орлеанке) игра Јелена Ђулвезан, студенткиња четврте године Академије уметности у Новом Саду.

Представа на српском језику

Представа Хенри Шести биће камерна представа и играће се на српском језику, јер је цео фестивал замишљен без титла.

"Прво сценско решење имао сам оног момента када сам почео адаптацију текста. То је заиста камерна драма. Увек ми се чинило да у Хенрију недостаје хумора, тако да сам покушао да у адаптацији текста пронађем нешто хумора. Кренули смо од драме, а добили смо неку врсту трагикомедије, са елементима гротеске", објашњава Миливојевић.

"Сви играмо на свом језику. То је дивна идеја да 37 земаља игра Шекспира на 37 језика. У уговору стоји једино ставка да смо дужни да приложимо адаптацију текста, да би они знали шта смо урадили са њим", објашњава Миливојевић.

Ансамбл ће почетком маја отпутовати у Лондон на завршне пробе, а београдска премијера очекује се почетком јуна.

Миливојевић је често радио у иностранству и, мада су прилике различите, и не сећа се да је негде имао лоше услове за реализацију представе, а као посебно добре истиче оне у Диселдорфу и у Рикс театру у Стокхолму.

"Због доста година проведених у Грчкој навикао сам на њихов систем који има нешто од онога што ми имамо, мало простора да импровизујете, а истовремено они су већ давно прешли са репертоарског на систем по уговору. Мислим да ћемо и ми, пре или касније морати то да урадимо. Грчки систем је много економичнији и бољи зато што позива на одговорност, а притом обезбеђује стандард и квалитет већ на старту", каже Миливојевић и наводи да не може да се касни на пробу, нити могу да се раде три пројекта истовремено.

Што се тиче стања у српском театру, оценио је да је буџет за културу и позоришта у овом тренутку веома мали.

"Ако би држава стала иза неких промена у вези са културом и систем рада у позориштима, преласком на уговоре решило би се пола проблема. Не верујем у систем који присиљава глумце да буду на хиљаду страна, јер ако су у три пројекта, не могу да се посвете ниједном како треба", тврди Миливојевић.

"Не можете озбиљно да разговарате о позоришту а да немате озбиљне услове. Све то треба регулисати на потпуно нов начин и да притом иза тога стоји држава", закључује Миливојевић.

број коментара 0 пошаљи коментар