Судар светова - Фудбал против политике

"Неки људи мисле да је фудбал питање живота и смрти... Уверавам вас да је много, много важнији од тога".

Тако је Бил Шаркли, легендарни тренер Ливерпула недуго пре но што је умро 1981. године, описао ову предивну игру коју никада не треба потцењивати - и то се не односи само навијаче.

Фудбал може да утиче на животе људи унутар неке државе и на међународној сцени, инспирисати револуције и изазвати ратове, али и донети мир и подстаћи уздизање читаве нације.

Фудбалски рат између Хондураса и Ел Салвадора 1969. године можда је најпознатији пример ширег утицаја овог спорта. Две централноамеричке нације заратиле су после квалификационе утакмице за Мундијал 1970. године.

Али то није било први, а засигурно ни последњи пут да су се светови политике и фудбала сударили проузроковавши невероватне резултате.

1. Мусолини манипулише црнокошуљашима 1934

Дуче је био одлучан да искористи Светско првенство у Италији као рекламу за фашистичку Италију. За ту прилику израђен је и посебан трофеј - Дучеов куп, који је чак шест пута био већи од славног пехара Жила Римеа и до дана данашњег опстају гласине да је читав турнир био намештен тако да би Мусолинијев трофеј подигла управо Италија.

У Би-Би-Сијевој књизи "Приче о светским првенствима" Криса Ханта, сугерише се да је италијански диктатор сам бирао судије. У полуфиналу против Аустрије, "азури" су победили 2:1, али су се Аустријанци касније жалили да је утакмица била намештена.

"Судија је чак и играо за њих", причао је после аустријски нападач Јосеф Бицан. "Када сам додао лопту на десно крило, један од наших играча је потрчао за њом, али је судија главом вратио Италијанима. Било је невероватно".

2. Аустријска звезда понизила нацисте

Аустрија је, током тридесетих година, имала једну од најбољих репрезентација, али је после "аншлуса" тај сјајни тим морао да се повуче са Светског првенства, а играчи су били принуђени да се прикључе репрезентацији Немачке.

Нападач Матијас Синделар се противио чињеници да је његова земља изгубила независност па је одбио да игра за Немачку. Покушао је да се извади на године, али је тадашњи немачки селектор Сеп Хербергер касније причао да је било јасно да је његово одбијање било политички мотивисано.

Организована је "Утакмица помирења", на којој су се две репрезентације имале стопити у један тим, али је утакмицу обележио Синделар који је постигао оба гола за Аустрију и, како пише историчар Нилс Хавеман, прославио их плешући пред ложом у којој се налазила нацистичка врхушка.

Историја памти и да су Синделар и његова девојка умрли 1939. године, пошто су се угушили гасом у стану у Бечу. Никада није утврђено да ли то било убиство, самоубиство, или напросто несрећа.

3. Алжирци играју за независност 1958.

Усред рата за независност Алжира, француска репрезентација је, пред Светско првенство у Шведској, позвала и неколико Алжираца, који су играли у француској лиги.

Иако су добили шансу да постану славни и богати, играчи су се определили за национални идентитет. Радије него да играју на пријатељској утакмици против Швајцарске, одлучили су да побегну из Француске, састану се у штабу Националног фронта за ослобођење и формирају "илегалну" репрезентацију, ризикујући да буду похапшени због дезертирања.

Рашид Мафлуки је освојио француско првенство са Сент етјеном пре него што је добио позив да се прикључи "петловима", али је одлучио да постоје много важније ствари од његовог личног успеха.

"Нисам се двоумио... У реду, нећу више уграти за свој клуб. И, јесте, размишљао сам о Светском првенству, али шта је све то у поређењу са независношћу моје земље", рекао је касније Ијану Хоклију, аутору књиге "Ноге камелеона".

4. Играчи Заира пуцају под притиском председника, 1974

Остало је у сећању као један од најсмешнијих тренутака у историји светских првенстава, али је истима много мрачнија. Губили су 3:0 у тренутку када се Бразил спремао да изведе слободни ударац. Десни бек Заира Илунга Мвепу је, како се чинило, заборавио правила, потрчао према лопти и распалио по њој пре него што је судија дао знак да се изведе фаул.

"Леопарде", први суб-сахарски тим који се докопао завршнице светских првенстава, већ је понизила Југославија која их је победила 9:0 и силеџије у служби председника Мобутуа поручиле су им да се не враћају кући уколико од Бразила изгубе да више од три гола разлике.

"Да ли заиста мислите да би свесно од себе направио идиота. Морате да схватите да смо играли за своје животе", рекао је Мвепу писцу Џону Спурлингу за књигу "Слава или смрт - тамна историја светских првенстава". Мвепуово манијачење, како се испоставиило, било је смишљени начин да се украде мало времена.

5. Немачка нација подељена, 1974

Источна против Западне Немачке на Светском првенству 1974. године вероватно је најисполитизованија утакмица свих времена. После другог светског рата, подељена нација постала је центар Хладног рата, а меч у Хамбургу представљао је судар две идеологије.

Иако је утакмица била последња у групи и већ је било јасно да су се обе екипе већ квалификовале за даље такмичење, тензије нису нимало попустиле.

С предношћу домаћег терена, европски прваци Западни Немцу су били фаворити, али је једини гол на утакмици постигао играч ДДР-а Јирген Шпарвасер. Источна Немачка величала је њихов тријумф, али кратко јер су већ у наредној рунди испали и њихови највечи ривали, на крају, постали прваци света.

6. Аргентинска хунта мења жито за славу, 1978

Аргентинска хунта, која се свега неколико година раније, докопала власти, одлучила је да Светско првенство у тој држави искористи као пропагандно оружје.

Према чланку који је 1986. године у Сандеј тајмсу написала Марија Лаура Авињоло, хунта се служила претњама и митом како би се докопала пехара.

У такмичењу по групама, Аргентина је морала да победи Перу са четири гола разлике да би прошла даље. Генерал Хорхе Видела је, пред утакмицу, посетио свалчионицу Перуа и играчима одржао слово о латиноамеричком заједништву, па је тим који је претходно са Холандијом играо 0:0, примио чак шест голова.

Авињоло је тврдила да је неколико недеља пред утакмицу, из Буенос Аиреса пут Лиме упућено 35.000 тона жита, као и да је аргентински режим Пертуанцима дао бескаматну позајмицу од неких 350 милиона долара.

7. Фудбалска револуција у Ирану, 1998.

Можда су то биле две најмање значајне решрезентације у Француској 1998. године, али је њигова утамица заокупила светску пажњу јер су Иран и САД били на ратној нози још од Исламске револуције 1979. године.

Иако су, политички, односи били натегнути, судар светова се никада није пренео на терен, јер су играчи оба тима показали огромно поштовање према противницима, разменили свеће, поклоне и сликали се пред почетак утакмице.

Иран је победио 2:1, али су у Ирану избиле демонстрације, пошто су стотине хиљада младих, изашле на улице упркос упозорењима режима. "У мом крају сви су изашли на улице... Био је то добар разлог да се измешају момци и девојке и на неки начин претворило се у политички чин, јер смо тражили друштвене промене", рекао је тада један млади Иранац Би-Би-Сију.

8. Немачка ужива у "партиотизму", 2006

Слоган турнира "Време за стварање пријатељстава" је пратктично све рекао. Организатори Светског првенства 2006. године желели су да очарају свет а током турнира Немачка је научила да воли саму себе.

Комбинација савршеног лета и лепршаве игре тима Јиргена Клинсмана упумпали су добре вибрације у психу нације и Немци су поново постали свесни да могу да уживају у патриотизму, или како су то назвали некачки медији "партиотизму".

"За свега месец дана. Клинсман је успео да окупи нацију срамоћени изливима национализма и поцепану дуж некадашње границе Источне и Западне Немачке, па су Немци постали нација која је фарбала лица националним бојама и махала заставама".

"Заборавите финале. Немци су прави победници Светског првенства", писао је тада лондонски Тајмс.

9. Кореје одбијају да играју фер, 2008.

Јужна и Северна Кореја успеле су да се пласирају на Светско првенство у Јужној Африци, али је током тог пута било прилично жестоких свађа.

Ствари су постале толико лоше да је ФИФА, на концу, била принуђена да интервенише пошто је Северна Кореја најавила да на квалификационој утакмици на свом терену неће дозволити да се интонира химна или истакне застава јужног суседа.

Севернокорејци су били толико одлучни да су били спремни да меч, на којем су били домаћини, играју у некој другој држави. На крају, утакмица је одиграна у Шангају, а тренер северне Кореје се жалио да су им Јужнокорејци отровали храну.

"Ван сваке сумње инцидент је био резултат намерног тровања хране", навео је фудбалски савез Северне Кореје.  Локалне власти и лекари, међутим, нису пронашли ништа што би поткрепило тврдње Пјонгјанга.

10. Фудбалска дипломатија између старих непријатеља, 2008-09

Озбиљан спорт је у ствари рат, само без пуцњаве, написао је својевремено Џорџ Орвел. Тако да је помиритељска утакмица између Јерменије и Турске представљала право освежење.

Лидери две државе састали су се како би заједно гледали квалификациону утакмицу за Светско првенство, после скоро века дуге горчине због турског убиства стотина хиљада Јермена током Првог светског рата.

Турски председник Абдулах Гул дошао је на утакмицу у Јерменију 2008. године и домаћи су изгубили 2:0, док је његов колега Серж Саркишијан посматрао реванш наредне године, а ти гестови довели ссу до отопљавања дипломатских односа.

Нема никакве дилеме да је чињеница да ни једна од страна није имала шансе да се квалификује помогла да ствари протекну на цивилизован начин.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво