Хистерија новог грипа

У почетку Едгару није било добро. Петогодишњи дечак је имао високу температуру. Изгубио је апетит, имао је упалу грла и болело га је цело тело. Мештани мексичког села Глорија су одмах за то оптужили свиње. Дуго су били убеђени да су животиње проклете.

У граду Пероту, у близини, пола милиона свиња је било товљено за клање. Ветар је преносио смрад кроз уске улице села. Нико није био изненађен када се Едгар Хернандез разболео. Али онда, после само четири дана, дечак се опоравио. Као што се брзо разболео, тако је брзо и оздравио.

Испоставило се да то није било ништа више од грипа, и мештани Глорије су на то убрзо заборавили. Све док после неколико недеља лабораторија у Канади није тестирала брис из слузокоже дечака. Резултати су га прославили.

Едгар није имао обичан грип, био је заражен новим патогеним вирусом свињског грипа. Едгар је остао упамћен у историји као "niñо zеrо", односно "зеро дечак", прва особа која је заражена новом болешћу.

Зараза дечака из Мексика је била блага, као и код већине, од укупно неколико милиона случајева, који ће се десити десити широм света наредних месеци.

Нови вирус би вероватно привукао мање пажње да није био нов за модерну молекуларну медицину, са њеним генетским анализама, антибоди тестовима и референтним лабораторијама. Свињски грип би покорио свет, а ниједан доктор то не би приметио. Али свет га је приметио, највише због развијене технологије у медицини и индустрије вакцина.

Од ЕБОЛЕ, преко САРС-а, до птичјег грипа, епидемиолози, медији, доктори и фармацеутски лобији су систематски припремали свет на тмуран сценарио и на опасност од нових, претећих заразних болести.

"Индустрија чека пандемију"

Ниједна од тих болести није добила више пажње од грипа. Истраживачи у више од 130 лабораторија из 102 земље константно су били у потрази за патогеним вирусом новог грипа. Читаве каријере, институције и много новца зависило је од исхода њиховог посла.

"Понекад имате осећај као да цела индустрија чека да се деси пандемија", каже стручњак за грип Том Џеферсон из међународне непрофитне организације за здравље "Cochrane Collaboration". "И потребно је само да један од вируса мутира, како би се цела машинерија покренула".

Међутим, испоставило се да је она већ била покренута. Истраживачи су се бацили на посао како би испитали молекуларну структуру вируса. Фармацеутска индустрија је почела да развија вакцине. Државне агенције су изложиле катастрофичне планове. Само једну ствар су сви игнорисали. Нови патогени вирус грипа је био, заправо, релативно безопасан.

Како се све то десило?

Нешто после поноћи, Кеиђиja Фукуду, стручњака за грип у Светској здравственој организацији, телефоном је позвала Ненси Кокс, шефица одељења за грип у оквиру Центра за контролу болести САД у Атланти.

Фукуда и Кокс су заједно радили на борби против птичјег грипа и веома добро се сећају како се "агресивни убица" појавио у Хонгконгу. Трећина пацијената заражена вирусом је тада умрла, а Фукуда и даље страхује да би слични вирус могао да трајно пређе на људе.

"Морамо да делујемо брзо"

Дакле, Фукуди је значај позива био јасан: уследиће разорна пандемија у којој, према проценама СЗО, може да умре између 2 и 7,4 милиона људи, под претпоставком да је пандемија релативно блага. Али ако се покаже да је вирус агресиван као онај који је довео до пандемије "шпанског грипа" 1918. године, могло би да страда и на десетине милиона људи.

"Прво што сам помислио је било - Морамо да делујемо брзо", рекао је Фукуда.

Одмах је позвао директорку СЗО Маргарет Чен, још једног ветерана из борбе против птичјег грипа. Као министарка здравља Хонгконга, Чен је својевремено наредила да се закољу сви пилићи у граду.

Стручњак за информационе технологије Џеред Маркоф, који је у оквиру СЗО задужен за Стратешки здравствени оперативни центар, познат и као "SHOC соба", примио је позив у 3:15 ујутру.

Маркоф је активирао "SHOC собу" од куће: задао је неопходне команде како би укључио 15 екрана, стартовао рачунаре и укључио велики екран за пројекције на зиду. Тек онда је дошао у седиште СЗО.

Следећих неколико месеци, та соба је служила као центар за борбу против грипа АХ1Н1. У њој су запослени у СЗО радили 24 часа дневно у три смене, користећи опрему за видео-конференције како би комуницирали са докторима, научницима, политичарима и представницима фармацеутске индустрије из целог света.

Графикони, мапе и статистике су нон-стоп били пројектовани на екранима.

Ситуација је и тада била збуњујућа. У почетку се помињало да је од грипа у Мексику умрло неколико десетина људи, али су убрзо власти смањиле тај број на седам.

Контрадикторне информације

Стручњаци за епидемију су се кретали у "сивом научном међупростору", са доста контрадикторних информација и многим неодговореним питањима. Колико се брзо вирус шири? Која група људи је најризичнија? Да ли обична вакцина против грипа нуди заштиту? И најважније од свега - колико је вирус опасан?

Да би добила најбољу могућу процену, директора СЗО Маргарет Чен је одржала телефонску конференцију заједно са члановима Комитета за хитна питања, групом од 15 пажљиво одабраних стручњака из целог света.

"У тој раној фази и даље смо имали исувише мало информација", рекао је Аустралијанац Џон Макензи, који је председавао Комитету. "Али све што смо знали у том тренутку је звучало алармантно".

Да ли то значи да се у почетку није ни разматрала могућност блажег облика пандемије? У сваком случају, покушаји да се умање ризици нису били добродошли, а СЗО је јасно ставила да знања да више воли да своје одлуке доноси на основу најгорег могућег сценарија.

"Желели смо да преценимо ситуацију, пре него да је потценимо", каже Фукуда.

Макензи, још један ветеран у борби са пандемијом, има навику да иза сваког ћошка намирише невољу. Неколико година је радио за аустралијски Центар за истраживање био-безбедности, где је био задужен за заштиту Аустралије од нових заразних болести. Када је напустио центар 2008. године, послао је недвосмислено упозорење о следећој пандемији грипа.

Изгледа да су највише од свега гледишта стручњака искривиле страшне слике птичјег грипа, због чега су и постали осетљивији у односу на нови вирус. Визија веома агресивног вируса се зацементирала у њиховим главама, вируса који ће, како су мислили, када једном буде почео да се шири, довести до катастрофе.

Медији су такође одиграли своју улогу у подгревању страхова. "Шпигл" је, на пример, извештавао нашироко о птичјем грипу. Својевремено је главну причу посветио "глобалном вирусу", која је била пуна забринутости да би вирус свињског грипа могао да мутира у страшни вирус.

Утицај хорор сценарија

Фармацеутска индустрија је била нарочито вична у одржавању те визије у животу. Произвођачи лекова и вакцина против грипа су чак плаћали групу научника која је била задужена само за тај проблем: Европску научну радну групу за грип, која је редовно одржавала састанке и конференције стручњака.

Лоби група је била предвођена Албертом Остерхаусом из Здравственог центра Еразмус у Ротердаму, који је, испоставило се, био један од најутицајнијих саветника СЗО у вези са вакцинама против грипа.

Као и од Остерхауса, директорка СЗО Чен је препоруке о вакцинацији тражила и од Јоханеса Левера, председника Института Паул Ерлих.

Тадашњи председник Института, стручњак за вакцине, сада је убеђен да су његове колеге стручњаци били вероватно под јаким утицајем хорор сценарија који је кружио после птичјег грипа.

"Очекивали смо праву пандемију, и мислили смо да она мора да се деси. Није било никога ко би наш приступ довео у питање".

27. април 2009. године: СЗО проглашава такозвану "фазу 4" узбуне од пандемије свињског грипа, што значи да је откривено преношење вируса са човека на човека у најмање једној земљи.

28. април 2009: У Немачкој је пријављено првих седам случајева за које се сумња да су заражени свињским грипом.

29. април 2009: СЗО проглашава такозвану" фазу 5", последњи стадијум пре пандемије. Истраживачи вируса су усхићени: "Пандемија, за вирусологе као што смо ми, је као помрачење сунца у некој земљи за астрономе", рекао је Маркус Ајкман, директор БСЛ-4 лабораторије у немачком граду Марбургу.

30. април 2009: Египат почиње да убија све свиње у земљи. Француска глумица и активисткиња за права животиња Брижит Бардо преклиње председника Хоснија Мубарака да престане са масовним покољем, али њени апели нису били успешни.

4. мај 2009: Фудбалски мечеви у прве четири лиге у Мексику играју се без гледалаца. У немачкој западној покрајини Сар забрањује се љубљење приликом поздрављања.

10. јун 2009: СЗО је добила извештаје о 141 умрлом од вируса свињског грипа. Већина жртава је пре грипа боловала од неких болести. У сваком случају, код већине је ток инфекције био благ. Један пацијент који се опоравио од грипа рекао је немачком дневном листу "Зидојче цајтунг": "Мој највећи проблем је био да пронађем некога да уместо мене иде у куповину".

Комитет за хитне случајеве је сазвао још једну телеконференцију. Овога пута дискутовало се о кључном питању: Да ли СЗО треба да прогласи "фазу 6"? Да ли је дошло до пандемије свињског грипа?

Петнаест стручњака из свих делова света је дебатовало сатима. После састанка, Чен је новинарима рекла да је вирус непредвидљив и незаустављив. Сада је и званично објављено: Избила је пандемија грипа, први пут после 41 године.

"Мислим да смо урадили све како треба", рекао је, осврћући се на донете одлуке председавајући Комитета Макензи.

Прецизно говорећи, његова изјава је тачна. Према правилима, "фаза 6" је наступила када је вирус почео да се шири неконтролисано у неколико региона широм света. Регулатива, међутим, не каже ништа о интензитету болести.

Заправо, велика већина експерата за епидемију је аутоматски повезивала термин "пандемија" са заиста агресивним вирусима. На веб сајту СЗО-а одговор на питање "Шта је пандемија" подразумевао је, између осталог, "велики број умрлих или заражених случајева". Све до 4. маја 2009. године.

То је било до тренутка када је извештач Си-Ен-Ен-а уочио несагласност између тог описа и генерално благог тока свињског вируса. Убрзо је објашњење уклоњено.

Дефиниција "фазе 6"

Очигледно је да су и немачки стручњаци за заразне болести лоше разумели званичну дефиницију "фазе 6" СЗО-а. Пандемија вируса је, према Немачком националном плану за пандемију, који је ажуриран 2007. године, дуготрајна међународна ситуација која подразумева значајне губитке и изазива трајну штету која може да угрози или уништи живот великог броја људи".

Ситуација 11. јуна 2009. године није одговарала тим описима. СЗО је већ била изложена подсмешљивим критикама.

"Понекад су неки од нас мислили да се WHO (енглески акроним за Светску здравствену организацију) односи на Светску хистеричну организацију (World Histeric Organization)", каже Ричард Шабас, бивши секретар за здравство у канадској провинцији Онтарио.

Када је Чен донела своју одлуку, знала је да су на десетине земаља, укључујући Велику Британију, Кину и Јапан упозориле да је одлука о "фази 6" преурањена.

Министар здравља Хонгконга рекао је :"Систем о класификацији нивоа пандемије мора да се промени".

Осврћући се данас на тада донете одлуке, епидемиолог Макензи каже: "Морамо прецизно да дефинишемо ‘фазу 6', узимајући у обзир могућу озбиљност болести".

У мају 2009. године, чак је и сама СЗО разматрала измену критеријума, на начин како је то предлагао Макензи, али се брзо предомислила.

Упозорења су избледела. Зашто? Зато што су правила једноставно правила. Зато што су медицинске службе претеривале са опрезом.

Ипак, једна ствар је јасна. Једна страна са јаким везама у Женеви имала је снажан интерес да "фаза 6" буде проглашена што је пре могуће: фармацеутска индустрија.

"Фармацеутска индустрија није утицала на наше доношење одлука", каже Фукуда.

"Фаза 6" као прекидач

Али половином маја, око три недеље пре него што је проглашена пандемија грипа, 30 представника фарамцеутских компанија срело се са директорком СЗО Чен и генералним секретаром Уједињених нација Бан Кимуном у седишту СЗО.

Званичан разлог за састанак била је расправа како да се омогући да земље у развоју буду снабдевене вакцинама против пандемије. Али у том тренутку индустрија за производњу вакцина је највише била заинтересована за друго питање: Одлуку о проглашењу "фазе 6".

Све је зависило од те одлуке. Био је потребан само тај потез како би се велики делови светске популације снабдели вакцинама против грипа.

"Фаза 6" је деловала као прекидач, који ће омогућити касама компанија да почну да се пуне, без икаквог ризика. Многи уговори за набавку вакцина већ раније су били потписани.

Немачка је, на пример, са британском фирмом Глаксосмитклајн (GlaxoSmithKline - ГСК) још 2007. године потписала уговор о куповини вакцина против пандемије, ако "фаза 6" буде проглашена.

Овај уговор може да пружи одговор на питање зашто је професор Рој Андерсон, један од главних научних саветника британске владе, прогласио пандемију свињског грипа joш 1. маја. Оно што је занемарио да каже јесте да му је ГСК давао годишњу плату од више од 130.000 евра (177.000 фунти).

Половином јуна 2009. године, челник немачке филијале ГСК-а је упорно тражио од министарке здравља Уле Шмит "да потврди испоруку утврђену уговором, што је пре могуће".

Он је такође тражио од министра здравља источне покрајине Тирингије да "брзо пошаље потврду о поруџбини која је утврђена уговором". Слична писма била су послата осталим немачким покрајинама.

4. Јул 2009: Откривено је да је Руперт Гринт заражен свињским грипом. "У почетку сам мислио да ћу умрети", каже глумац, који је играо Рона Визлија у филмовима о ‘Харију Потеру', "али онда сам прошао само са упалом грла".

14. јул 2009. године: Потврђено је да је у Немачкој званично грипом заражено 727 људи, али није пријављен ниједан смртни случај.

Август 2009. године: Сезона грипа у Аустралији се завршила. Упркос недостатку вакцина, само 190 људи је умрло до краја сезоне, што је значајно мање у односу на смртност од сезонског грипа.

Слаб одзив за вакцинацију

29. август 2009. године: Истраживање "Шпигла" је показало да само 13 одсто Немаца жели да се вакцинише.

7. Септембар 2009. године: Одржава се специјални самит у Улици Морен у Берлину. Министри здравља покрајина су стигли, један за другим. Циљ састанка је био да се одлучи да ли би требало да се наручи још вакцина.

Сви су знали да је било време избора у Берлину, и Ула Шмит је јасно ставила до знања да "свако ко жели да се вакцинише, може то и да уради. Очекујем да ће се покрајине понашати одговорно". Министарка је била опрезна у изјавама, да не би створила утисак да било чега лишава грађане.

Било је то летње, топло поподне, али расположење на састанку је било хладно.

"Пред кризу, савезна влада врши на нас страшан притисак да наручимо још вакцина", каже Дитрих Верзих, члан конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и сенатор задужен за здравље из Хамбурга. "Али свима нама је било јасно да постоји веома мало воље код становништва да се вакцинише".

У међувремену, дебата се развила и око тога да ли је Немачка изабрала погрешну вакцину, "пандемрикс". Вакцина садржи нови тип агенаса, који су познати као адјувант, и направљени су да повећају ефикасност вакцине, а вакцина никад није прошла опсежну проверу код људи.

"Масовни експеримент"

Да ли је требало да се милиони људи доведу у ситуацију да приме вакцину која је једва била тестирана?

"Ово је масовни експеримент који се спроводи над Немцима", упозорио је Волфганг Бекер-Бризер, издавач медицинског часописа Арзнеј-телеграм.

Бивши председник Института Паул Ерлих Левер, рекао је да је би у Немачкој теоретски било могуће одобрити вакцину против свињског грипа, али само ако не садржи адјувант.

Уговори за "пандемрикс" су потписани 2007. године и ступили су на снагу аутоматски када је СЗО одлучила да прогласи "фазу 6". Немачка је била обавезана уговором.

Незадовољни министри здравља су скренули пажњу на то да су покрајине 50 милиона доза вакцина платиле 500 милиона евра и упитали да ли је заиста било неопходно наручивање нових доза?

Министри су били притиснути са свих страна. Са једне стране, медији су ширили страх од вируса. Немачки таблоид Билд штанцовао је нове хороричне бајке сваког дана.

Са друге стране, фармацеутске компаније су повећавале притисак и константно постављале нове ултиматуме. Министри који су били на састанку у Берлину се још увек јасно сећају како је произвођач лекова "Ла Рош" тражио од немачких покрајина да купе лек против грипа "тамифлу".

У 3.28 поподне 30. априла, министри су добили имејл од министра здравља Тирингије, под називом "Хитно: Понуда Роша".

"Рош нас је управо информисао да и даље има залихе од 180.000 кутија ‘тамифлуа'. Те залихе су покрајинама доступне до 4:30 данас. У супротном, залихе ће бити прослеђене другим продавцима на велико".

Алармантни подаци

Иако нису постојали извештаји који би указивали на то да постоји уско грло у снабдевању у било ком тренутку.

Стручњаци за заразне болести у Институту Роберт Кох и Институту Паул Ерлих су такође вршили притисак на министре здравља.

"У том тренутку смо се осећали као да добијамо лоше савете", каже социјал-демократа Херман Шулте-Засе, члан Савета покрајине Бремен. "Институти нам уопште нису били од помоћи у спречавању панике".

Уместо тога, два института су излазила са новим аларматним подацима. Стручњаци су у јуну упозорили да би Немачка могла да очекује и до 80.000 смртних случајева и "губитке у привреди између 15 и 45 милијарди долара".

Један од министара здравља на састанку у Берлину је бесно рекао да им истраживачи нису рекли за нове студије, по којима је једна вакцина против свињског грипа довољна.

Ако би се то испостввило као тачно, покрајине су могле да уштеде доста новца, јер би 50 милиона доза, које су већ наручене, било довољно за 50 милиона људи, а не само за 25 милиона, како је првобитно предвиђено. Наручивање нових вакцина би било непотребно.

Све очи су биле упрте у председника Института Роберт Кох Јерга Хакера.

"Због недовољног броја узорака није било могуће да се дође до валидног закључка о томе да ли је једна вакцина довољна", рекао је, настојећи да умањи проблем. То је била ситуација за коју је Хакер, који је научник, а не политичар, био лоше припремљен.

Да ли једна доза довољна?

Ако је једна доза била довољна, то значи, не само да су покрајине могле да прођу са знатно мање вакцина, већ је било и јасна индикација да становништво никако није било у немилости вируса. Другим речима, опасност од свињског грипа је можда била далеко мања него што се првобитно мислило.

Али јасни сигнали нису "дотакли" никога. Министри су се невољно сложили да купе још 18 милиона доза вакцина, од друге фарамцеутске компаније, "Новартиса".

9. октобар 2009. године: Волф-Дитер Лудвиг, онколог и председавајући Комисији за лекове у оквиру Немачког здравственог удружења је рекао: "Медицинске службе су населе на кампању коју су водиле фармацеутске компаније, које су плански користиле претњу како би зарадиле новац".

21. октобар 2009: Наслов у немачком "Билду" штампан жутим словима, упозоравао је: "Професор за свињски грип се боји да би у Немачкој могло да умре 35.000 људи".

Име професора је Адолф Виндорфер, који је касније под притиском признао да је примио новац од стране фармацеутских компанија, међу којима су биле и ГСК и "Новартис". Након тога, у Билду се појавила реклама за Немачко удружење фармацеутских компанија.

28. новембар 2009. године: Број заражених свињским грипом у Немачкој почиње да опада. Скоро нико не жели да се вакцинише.

8. децембар 2009. године: Енглеским путарима нестаје ризле за одржавање залеђених путева у земљи. Пол Флин, лабуристички посланик у Британском парламенту, предлаже да се уместо тога искористе владине неискоришћене таблете "тамифлуа". Студија "Cochrane Collaborationa" показала је да је лек против грипа релативно неефикасан.

7. јануар 2010. године: Председник Института Роберт Кох Хакер, упозоравајући на нови талас грипа, рекао је:"Вакцина је и даље потребна, јер је вирус још присутан".

26. јануар 2010: Волфганг Водарг, члан немачког парламента, рекао је да су "милиони људи широм света били вакцинисани без доброг разлога"

Према Водаргу, на основу класификације свињског грипа као пандемијског од стране СЗО, фармацеутске компаније су оствариле додатни приход од 18 милијарди долара. Годишња продаја "тамифлуа" скочила је за 435 одсто, на 2,2 милијарде евра.

5. март 2010: немачке покрајине су Пакистану понудиле на продају 10 милиона доза вакцина "пандемрикс", које су биле вишак.

Почетак марта 2010. године, седиште СЗО: "SHOC соба" се сада користи за друге хитне случајеве, укључујући и координацију помоћи за жртве земљотреса на Хаитију. Али соба је углавном празна.

Расположење у СЗО је сада мање напето. Прес канцеларија није више нон-стоп препуна особљем. Нема шатора који су користили новинари. Специјалиста за информационе технологије Џеред Маркоф не прима више позиве усред ноћи, а стручњак за грип Кеиђи Фукуда срећно проводи време у свом хобију - свирању виолончела.

"Вежба у случају нужде"

Шта је била ова пандемија? Да ли је била "добра вежба у случају нужде", како је навео саветник СЗО и индустријски лобиста Остерхаус? Да ли су власти урадиле све како је требало, на чему инсистира аустралијски епидемиолог Џон Макензи?

Наравно да не. Нико у СЗО, институтима Роберт Кох и Паул Ерлих не би требало да се осећа поносним. Ове организације су прокоцкале драгоцено поверење. Када буде наступила следећа пандемија, ко ће веровати њиховим проценама?

Можда је требало да следе пример Еве Копач, пољске министарке здравља. Ова 53-годишња докторка, члан либералне Грађанске платформе, иначе често привлачи пажњу контроверзним изјавама.

"Моја прва обавеза као доктора је да никоме не наудим", рекла је Копач у пољском парламенту Сејму за време дебате о вакцинама.

"Из тих разлога", додала је, "Пољска неће следити остатак Европе". "Нећемо купити вакцине против свињског грипа", рекла је Копач у Сејму.

Политичари су гунђали, али министарка здравља није попуштала. "Да ли је моја дужност да потписујем споразуме коју су у интересу Пољске или у интересу фармацеутских компанија?", упитала је.

Данас Европа може да се диви њеној постојаности. Око 170 људи у Пољској умрло је од свињског грипа, што је много мање од годишњег броја умрлих од сезонског грипа.

Бронзана стаута висока 1,3 метра и тешка 70 килограма, по лику Едгара Хернандеза, чудесног дечака који је победио свињски грип, данас стоји на главном тргу у селу Глорија, у планинама Мексика.