Срби ће уз веру преживети све поделе

Са новоустоличеним поглаваром Српске православне цркве разговарали смо о српској дијаспори, Косову и Метохији, српском народу у Хрватској, Републици Српској, као и о црквеним питањима у Црној Гори и Македонији, и наравно о спекулацијама у вези са могућим доласком папе у Србију.

Ваша светости, наш лист је намењен дијаспори, па зато овај разговор почињемо улогом Цркве у опстанку нашег расејања.

- Дијаспора је део наше Цркве ма где наши људи живели. Као што је наша Црква у прошлости увек пратила свој народ и ишла са њим, тако то чини и у новијем времену. Једна од великих брига наше Цркве је да удовољи духовним потребама свога народа у расејању.

Зато је слала свештенике и епископе и настојала да одржава везе, активне и живе са нашом дијаспором. И даље ћемо чинити све да наш народ не заборави своје порекло и колико-толико сачува свој језик као битан елеменат националности. Јер, прво што се губи, ја то добро знам, губи се језик, а онда вероватно и много штошта друго.

Зато и апелујемо на нашу Цркву и на наш народ да чува и негује језик свој. Наш народ је интелигентан и неће му бити велики проблем да поред језика средине у којој живи, негује и свој матерњи. Што се Цркве тиче учинићемо све, колико до нас стоји, да тој обавези, том узвишеном задатку удовољимо.

Да ли имате добре вести за Србе и друге православне у Македонији пошто је архиепископ Стефан из непризнате Македонске цркве био на Вашем устоличењу?

- Врата наше Цркве су отворена за нашу браћу из Македоније. Ми бисмо се исто тако обрадовали не мањом радошћу него они да се нађе начин да поново ступимо у благодатну заједницу једног народа у Цркви Христовој уз њихову пуну аутономију. И да заиста имамо контакт, пре свега литургијски. Наша врата су за те разговоре отворена, мада су сада проблеми и тешкоће већи него што су били раније. Али, нема проблема који се не може решити уз обострано добру вољу. Може се наћи решење ове заиста болне ране наше Цркве.

Каква је Ваша порука Србима у Хрватској где се поново јављају тенденције за стварањем тзв. хрватске православне цркве?

- Нажалост, са тим тамошњим народом у Хрватској наш народ има вековне проблеме који се настављају. Тамо је наш народ највише пострадао у недавној и недалекој прошлости. Нажалост, као да су ти апетити у последње време добили нове размере, било за прозелитизмом, било за онемогућавањем живота нашег народа у Хрватској.

Надамо се да ће нова власт у Хрватској бити више демократска и да ће за овај проблем наћи пута и начина да се превазиђе. И да успостави једну хуману, људску, демократску па на крају крајева једну хришћанску основу и хришћански начин контакта и контекста нашег народа са браћом Хрватима, јер имамо једно Јеванђеље као основу наше вере. И да на бази Јеванђеља нађемо најбоље решење за суживљење.

Шта бисте у овом часу рекли Србима на Косову и Метохији?

- Нажалост, Косово је најновијом ситуацијом дошло у најтежи положај, у најтеже стање које је икад постојало. Толике патње, толика страдања и толике пропасти оних који су тамо остали, тај народ у историји није запамтио.

Трагедија је што то моћници, велике силе, знају, али се праве као да не виде и да им је све то непознато. И стали су на страну оних који нас прогоне пуних 100 година са косовскометохијских простора. Народ немоћан да се одупре бежао је и постајао све мањи. А они који би се вратили немају никакву сигурност. Како ће кад је тамо такво стање да и они који тамо живе у својим кућама и на својим малим имањима нису сигурни да ће се живи вратити ако се одмакну од своје куће.

Трагедија тог народа је највећа трагедија у садашњем свету.

С обзиром да предводите Комисију Светог архијерејског сабора за обележавање 1700. годишњице Миланског едикта којим је римски император Константин, Нишлија по рођењу, легализовао хришћанство, да ли је могуће да тад дође до значајног екуменског дијалога и посете папе Бенедикта XВИ Нишу?

- Милански едикт се односи на Цркву и хришћанство, а тиче се и хришћанских држава, хришћанске историје, хришћанске културе. Претпостављам, да ће у Нишу бити централна прослава за нашу земљу. Није искључено, пошто постоји жеља и са стране, да прослава у Нишу буде централна и за остале цркве и државе Европе. У прославу ће се, наравно, укључити и други градови који су везани за цара Константина, посебно Милано, Јорк, Минхен, и други. Укључићемо и источне православне цркве, јер је прогон хришћанства био већи на Истоку него на Западу. Обратићемо се и Јерусалиму, Александрији, Цариграду, Русији, Бугарској, Грчкој..."
 
Прилично је вероватно да ће тада у Нишу доћи и до једног од екуменских сусрета. Постоји жеља, колико ми је познато, римског епископа - папе иако није званично саопштена, да и он у томе учествује и овде се сретне са представницима православних цркава, што би Србији дало почасну улогу, јер би то био први сусрет највиших представника источне и западне цркве после великог раскола из 1054. године. Било би добро да до једног таквог сусрета дође баш у граду у којем се родио цар Константин, који је, објективно "преломио" историју. "

До Миланског едикта свет је ишао једним колосеком, а онда је настала једна нова епоха развоја не само хришћанства, већ читаве хришћанске културе која је оставила изузетно богате плодове човечанству и свету.

Што се папиног доласка тиче, то је ствар Римокатоличке цркве. За нас би ово био долазак с посебним разлогом и Српска православна црква би га поздравила. Јер, то би била прилика, не само за екуменски сусрет, него и за дијалог. Можда и "златна" прилика да се постави питање поновног уједињења и почне разговор, иако је то дуг пут и процес, пошто је много векова прошло од поделе.