Авганистан: Како избећи руске грешке

После разговора са руским ветеранима који су учествовали у рату у Авганистану, тешко је одупрети се утиску да они не навијају да Сједињене Америчке Државе изгубе рат у тој земљи.

Код ових поносних људи, успех НАТО-а, у послу у коме су они лоше прошли, продубио би осећај понижености и пораза.

"Ми нисмо успели, нећете ни ви", рекао је генерал Виктор Јермаков, који је командовао совјетским снагама у Авганистану од 1982. до 1983. године. "Нису нам веровали, неће веровати ни вама", поручио је Јермаков.

Амбасадор Замир Кабулов, који је служио у Авганистану за време окупације и који је управо завршио свој четворогодишњи мандат на месту руског представника у тој земљи, није ништа оптимистичнији.

"Покушали смо да наметнемо комунизам. Ви покушавате да наметнете демократију", каже Кабулов.

"Нема те грешке коју је направио Совјетски савез, а коју међународна заједница није поновила", сматра бивши амбасадор.

Такав песимистични став свакако не охрабрује, а ехо совјетске инвазије без сумње одзвања новом операцијом коју предводи амерички председник Барак Обама.

Обама полаже све наде у покушај да уради оно што никоме до сада није пошло за руком: "да порази побуњенике у Авганистану и да за собом остави стабилан и легитиман локални режим".

Совјети, чије су неприлике у Авганистану почеле на Бадњи дан пре 30 година, суочавали су се са много сличних изазова: како се носити са племенском политиком, како обуздати подршку која побуњеницима стиже из суседног Пакистана, како створити кредибилну владу у Кабулу и одрживу мрежу безбедносних снага, и све то са што је могуће мање цивилних жртава.

Ипак, и разлике су такође дубоке, и оне показују да би Американци могли да направе успех тамо где Руси нису успели, делимично и учећи се на њиховим грешкама.

Талибани без јаке подршке

Тешкоће Руса у Авганистану су почеле одмах када је почео рат, са таласом међународних осуда, много јачим него што су совјетски лидери тада очекивали. САД су СССР-у наметнуле трговинске санкције и бојкотовале Олимпијаду у Москви 1980. године.

Обама се данас налази у различитој позицији. Интервенција НАТО-а ужива широку међунардону подршку, па и из Русије, бар на речима.

Али најважнија разлика између догађаја онда и сада је то што талибани немају подршку стране суперсиле која их снабдева новцем и смртоносним оружјем. То их чини лакшим непријатељем у односу на муџахедине 80-их година прошлог века, који су били подржани и наоружавани од стране САД и Пакистана.

Вашингтон сумња да се многи стари побуњеници боре и данас, посебно талибански командант Џалалудин Хакани, и да побуњеници добијају подршку из неких делова пакистанске обавештајне службе.

Али, чак и да је то тачно, тренутни ангажман те службе не може да се пореди са оном за време Совјета, делом и због тога што се пакистанске цивилне власти званично супротстављају талибанима.

У време совјетске инвазије побуњеници су уз помоћ "стингер ракета", којима су били снабдевани после 1986. године, углавном захваљујући кампањи америчког конгресмена Чарлија Вилсона, успели да Совјете лише њихове супериорности у ваздуху.

Данашњи талибани немају такву технолошку предност и имају врло мало "пријатеља".

Као резултат тога, "Американци су у много бољој позицији него што смо ми икада били", сматра Јури Крупнов, директор руског Института за регионални развој, који промовише јачање веза између Русије и Авганистана.

"То неће бити други Вијетнам", оценио је Крупнов.

Подршка народа

Још један разлог за који је Крупнов такође у праву је да НАТО учи из совјетских грешака. На самом почетку победу су без много напора однели и Совјети и НАТО.

Али обе силе су се ускоро суочиле са сличним проблемима: изгубили су подршку народа због цивилних жртава.

Јермаков се присећа да је наредио својим трупама да минирају канале за наводњавање у околини града Гардеза 1983. године. Многи душмани (што је погрдан локални назив за муџахедине) су били убијени, али су и многи канали важни за локалне пољопривреднике били уништени.

"У једном тренутку наша авијација је уништила пола Кандахара, јер неко није добио праве инструкције", каже Александар Шкирандо, који је провео десет година у Авганистану 80-их година као политички и војни саветник.

НАТО је направио сличне грешке, конкретно два пута је бомбардовао свадбе у Кундузу и Урузгану, али не у таквом обиму као Совјети.

Укупан број цивилних жртава у Авганистану за време совјетске инзвазије је тешко утврдити, али бројке се крећу од 700.000 до више од милион жртава. Према подацима Уједињених нација, укупне цивилне жртве директно или индиректно изазване садашњим ратом крећу се од 12.000 до 30.000 људи.

Третман затвореника и утицај Абу Граиба

Американци су били обазривији како би избегли бруталност Совјета, не само на ратном пољу, већ и када је реч о третману затвореника.

Чак и пре него што је главни командујући америчке војске у Авганистану, генерал Стенли Мекристал, ове године наложио да се надгледа како се поступа са ратним заробљеницима, скандал са затвором Абу Граиб из 2004. године довео је до побољшања у третману затвореника у америчком кампу за испитивање у Баграму.

И ма колико страшни били услови у Баграму, они су били ништа у поређењу са оним што су починиле снаге авганистанске тајне полиције, која је уз дозволу Совјета, убила најмање 27.000 политичких затвореника у озлоглашеном центру у Пул е Шарк.

Руси воле да пореде совјетску и америчку окупацију. Крупнов каже: "Ко је више империјалиста, Совјети или Американци?". У стварности, међутим, постоји велика разлика између понашања две војске.

Совјети су у војној операцији 1984-85. године повећали број војника на 118.000, како би од побуњеника очистили крајеве као што су долина Панџшир и стратешки важан пут ка граду Хост. Али то није функционисало.

Муџахедини би "нестали као магла", присећа се Паулијус Пурикис, регрут пореклом Литванац, који је служио као водник. "Нисмо никако могли да их увучемо у директну борбу", каже Пурикис.

Амерички генерал Мекристал се нада да ће избећи тај проблем са додатним трупама коју су му сада доступне, са којима ће моћи да очисти и задржи читава подручја, а истурени положаји ће бити коришћени да војска прикупља информације и да се спријатељи да локалним становништвом.

Совјети су такође пробали да придобију подршку народа, али су тај посао препустили КГБ-у, па су резултати били поражавајући.

Данас се председник Авганистана Хамид Карзаи пре представља као заштитник права Авганистанаца који се налазе у америчким затворима, него као неко ко би водио мрежу тајних центара за тортуру, што је радио Мухамед Наџибулах, продужена рука Совјета.

"Глупе идеолошке грешке"

Совјети су такође направили збрку у изградњи односа са племенским лидерима. Василиј Кравцов је провео 12 година у Авганистану, касније постао високи официр КГБ-а, и био је одговоран за оснивање авганистанске тајне и обавештајне службе. Племенска политика Паштуна је била његова специјалност, али и највеће проклетство.

Проблем је био, делимично, у комунистичкој агенди да се Авганистанци просвете тако што ће се верске школе заменити секуларним и тако што ће се умањити ауторитет локалних мула.

"Направили смо глупе идеолошке грешке", каже генерал Руслан Аушев, један од највише одликованих руских команданата у рату у Авганистану. "Рекли смо муслиманима да је религија опијум за народ", каже Аушев.

Званичници САД су покушали да буду културно осетљивији. Како је Мекристал недавно написао у једном извештају, америчка војска спушта гард "како би омогућила војницима да ступе у везу са Авганистанцима".

Можда најближа паралела са совјетском инвазијом, и поље где Вашингтон може највише да научи, јесте како да потпомогну авганистанску владу. И ту постоји разлог за оптимизам.

Некадашња марионета Москве Наџибулах био је слаба и непопуларна личност кога су обесили одмах након што су његови заштитници отишли кућама. Ни Карзаи није омиљен. Али упркос свим тешкоћама, ипак је у бољој позицији у односу на свог претходника.

Упркос нерегуларностима на претходним изборима и наводним оптужбама за корупцију, Карзаи је ипак најпопуларнији политичар у земљи.

"Заборавите на увођење демократије"

То је веома повољна околност, јер је стварање добре локалне власти вероватно најважнији кључ успеха, односно неуспеха. Да би то урадио, Вашингтон би требало да игнорише руске савете. Данас руски ветерани сматрају да је главни разлог њиховог неуспеха био њихов покушај да уведу начин размишљања странаца у дугогодишњи систем локалних племенских савеза.

"Заборавите на идеју да тамо уведете демократију", каже Јермаков.

Али комунизам није био прави проблем, као ни демократија. Заправо, демократија је можда и решење. Влада Набуџалаха је пала, не зато што је била секуларна и социјалистичка, већ зато што се распала између два зла, трибализма и корупције.

Москва је накалемила комунизам на један ускогруди, репресивни, нашироко омражени режим племенских клика, насупрот коме су стајали муџахедини. Стога је кључно подржати авганистанску владу која би требало да буде, колико је могуће, укључена у токове, да буде демократска и одговорна.

То значи да Вашингтон треба да уради све у како би се помогло Карзаију да поправи своје позиције.

САД су показале да су у бољој позицији у односу на било ког другог окупатора да добију битку на ратном пољу. Изазов је како избећи руске грешке приликом изласка, и како постати прва страна сила која је оставила Авганистан у бољем стању него што га је пронашла кад је тамо дошла.