Говори хрватски да те сваки Србин разуме

МОТОРНЕ ПИЛЕ. „Укупно, Федерацији БиХ додељено је 96 трактора с прикључцима, 37 мотокултиватора, 52 моторне пиле, 26 сетова за мужу и 11 анализатора за млеко.“ Тако гласи реченица у једном чланку босанскохерцеговачког портала Kликс који је пренесен на Портал РТС-а. Чланак је прилагођен источној (српској) варијанти „заједничког“ нам језика. Не у потпуности. Новинар је очигледно сматрао да је пила (и) српска реч. Да ли?

Именица пила забележена је у свим речницима, што српскохрватског, што српског језика. Значи тестера. Нама звучи застарело или хрватски па је ретко користимо, али зато изведеницу пилана чешће употребљавамо од знатно „српскије“ стругаре. Именицу пилар (тестераш) нисам нашао код српских писаца, забележена је у Матичином шестотомнику са једним примером из Динка Шимуновића. Још: пилити значи тестерисати. Ту је, наравно, и пиљевина. Дакле, може пила, боље тестера, а најбоље да се не уноси у зграду РТС-а.

ДЕЛОТВОРНА И ЕФИКАСНА УЧИНКОВИТОСТ. На сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе објављено је да је, у оквиру програма Exchange 5, одобрено спровођење 18 пројеката. Један од њих је „Ефикасно и учинковито управљање јавном својином“. Проблем је придев учинковит: да ли нам је потребан?

Матичин Речник српскохрватског језика га не помиње, што значи да је новијег датума. Наравно, нема га ни у Речнику српског језика – није ни чудо пошто је у питању кроатизам. Е сад, у нашем речнику има немали број кроатизама (након, светоназор...), али они су нам потребни, наших синонима немамо, а учинковит значи ефикасан, делотворан. Да ли има шири круг значења? Не знам, ко зна нек ми каже.

АЛАН ФОРД ИЗМЕЂУ РЕЧНИКА И НЕСУГЛАСИЦА. Недавно нам је један читалац послао коментар следеће садржине: „Не разумем зашто се скрнави српски језик и убацују туђице у наш језик када имамо термин за ову горе наведену реч, а он гласи представништво. Хрвати у Хрватској могу да имају подружницу, Срби у Србији могу имати представништво.“

А све то због реченице „Стручни скуп су подржали Римски клуб и његова српска подружница, чији је председник др Небојша Нешковић“ у најави емисије „Српска економија“, емитоване на Другом програму РТС-а. Дакле, проблем је у томе што посетиоцу нашег сајта смета што ми, уместо српске, употребљавамо „хрватску“ реч, а оне су, како каже, синоними.

А шта о томе каже Речник МС? Подружница је „одељење неке установе, организације“, док је представништво „установа која представља, заступа нечије интересе...“ Нису синоними: подружница има уже значење. А и централа групе ТНТ (у „Алану Форду“) звала се подружница, па ако смо тај стрип сви својатали, зашто не бисмо и реч којом се означава седиште популарне групе.

ГИБАЊА ПО КОМШИЛУКУ. Шта мислите о „политичким гибањима“? Та синтагма је забележена у једном чланку на сајту РТС-а. „'Политичка гибања' није по српском речнику. То разумем и немам проблема са хрватским изразима у нашем језику, али ме интересује зашто“, пита се јадан наш читалац. Уффф, и ја се питам зашто... њему то смета. Читалац очигледно има нешто против глаголске именице гибање, мисли да је то кроатизам.

Најбоље је за завиримо у Речник Матице српске: ту гибање упућује на глагол гибати, а овај је илустрован трима примерима из српске књижевности и само једним из хрватске. Према заступљености у старијој грађи, реч је више српска него хрватска. Новија грађа показује супротно: гибати је чешће код Хрвата, код нас је замењена са покретати, љуљати, њихати. Или, како је рекао Момо Капор, „увек постоји генерација која стиче, и она друга, која расипа“. Језик по комшилуку.

У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНОМ ИМЕНИЦОМ. А шта ћемо са именицом привесак? Привесак, не привезак, са с уместо з. Старија грађа показује да је реч хрватска, у 19. и првој половини 20. века јавља се код хрватских писаца, код нас ју је тек 1959. употребио новинар Борбе. Али данас је у нашим медијима нема.

Међутим, именицу налазимо и у новом Матичином речнику и у важећем правопису. Откуд она ту? Док привезак означава оно што је привезано, привесак је оно што је привешено (окачено). Разлика у значењу је мала, али постоји. Та реч нам је потребна, немамо своју истог значења. Није срамота позајмити, срамота је украсти.

ЈЕЗИК МЕЂУ НАМА. „Др Бутковићу, хвала за пажњу“, гласи наслов једног чланка у хрватском Јутарњем листу. Тако се може рећи, „али је боље хвала на пажњи, које има упориште у одричном нема на чему, не нема за шта" (М. Телебак Језички одгонетник). А откуд код Хрвата нешто што је мање препоручљиво, да ли је то код њих у складу с традицијом или представља грађу за „Разликовни рјечник хрватског језика и српског језика“?

Било како било, иста конструкција и у босанском: „Хвала вам за пажњу.“ (Н1 БА) То у Босни сасвим сигурно није традиција, као ни опћина, натјецатељ или дужносник, облици који се неретко на њиховим телевизијским станицама могу чути. Надам се да се бар ми традиције нећемо одрећи.