Хвала за Васу Пелагића

Поштовани Пановићу,
Обавештен да сте бившег премијера Зорана Живковића узели да вам пише колумну, рекао сам - „Немогуће. Како дотични да пише кад не зна да куца?".

Тешка срца данас признајем да сам погрешио. Није то „онај" Живковић. Јок. Свестраност, ентузијазам, ренесансни опсег тема, морална чврстина и спартанска храброст вашег сарадника, упућују ме на једини могући закључак.

Овакав Живковић, представља научну потврду тачности претхришћанске формуле благотворног утицаја црвеног вина на људски организам.

Елем, од дана кад је укопао први чокот, сомелије Живковић није више у сродству са собом.

Захваљујући вашем осећају за откривање талентованих колумниста, колега Пановићу, и давања шансе младим ауторима, особа која није знала шта да ради као премијер српске владе, па су га отерали; особа која није знала да организује изборе, па су га гласачи одбацили; особа која није знала да води странку коју је водио, па га је странка одбацила као страно тело и свела на получлана, данас од такве особе добијамо најбоље животне савете и драгоцена упутства за рад.

На нашу радост, Живковић себе не штеди. Он једнако неселективно поучава председника државе, премијера, директора РТС, министре, владике, странке, грађане, тајкуне, полицајце, енологе, „Cohiba" љубитеље, - дакле, поучава их свему што он сам никада није знао.

А данас све то зна. И то што зна, немилице дели са нама. Али, не разумем зашто је за толико знање била потребна серија колумни.

То сматрам шенлуком.

Србија дугује вама, колега Пановићу, што сте открили и свим грађанима несебично ставили на увид радове овог просветитеља, овог новог Васе Пелагића.

Авај, у том историјском подухвату, слутим, остаћете усамљени. Српски јал, који нас је толико пута зауставио у прегнућу ка немогућем, и данас спречава све набројане функционере, медије и Србе у отаџбини и расејању, да покајнички признају кога нам је Свевишњи поклонио, да увидимо чему нас учи Живковић, те да признамо ефекте антиоксиданата у црвеном вину.