Славој Жижек: Тајна победе над Трампом налази се у Европи

Могуће је да постоје две стране Доналда Трампа. Мирна и агресивна, у зависности од расположења. И могуће је да смо их обе недавно видели. Непосредно након што је најавио састанак са Ким Џонг Уном, Трамп је одлучио се повуче из споразума са Ираном, проузрокујући нестабилност и претњу ратом на Блиском истоку и не само тамо.

Наравно, постоји само један Трамп који је у оба случаја урадио исту ствар. У случају Северне Кореје применио је екстремни притисак, укључујући економске санкције и војну претњу, а исто је урадио и у иранском случају надајући се да ће, пошто је упалило у првом покушају, поново донети резултате.

Да ли ће се то догодити? Шта ако је америчка влада свесна да притисак на Иран неће донети резултате? Шта уколико се, са Израелом и Саудијском Арабијом, припремају за рат против Ирана?

Тешко је спекулисати о последицама оваквог војног конфликта. Усредсредимо се на ограничења која носи овакав Трампов приступ: Да ли ће Трамп добити оно што му следује? Пошто ни Кина ни Русија не могу то да ураде – заробљени су у истој игри као и Трамп и суштински обраћају се истом реториком "Америка (Русија, Кина...) на првом месту".

Последња шанса

Само Европска унија може задати одлучан ударац и новонастала ситуација пружа овом политичком блоку јединствену шансу да се представи као суверена снага и делује као да је споразум са Ираном и даље на снази. Користећи ову шансу, француски министар финансија Бруно ле Мер рекао је да би се Трамповом предлогу да се ЕУ придружи америчкој политици према Ирану морала супротставити снажна и независна европска спољна политика. "Морамо да радимо заједно у оквирима Европе како бисмо одбранили наш европски економски суверенитет. Да ли желимо да будемо вазали који повлађују и скакућу како бисмо добили пажњу?"

Звучи добро – али постоји ли у Европи довољно снаге и јединства да би се тако нешто урадило? Да ли ће нова источноевропска, посткомунистичка линија (која се протеже од балтичких држава до Хрватске) подржати европски отпор Америци, или ће поклекнути пред САД и на тај начин још једном потврдити да је брзо ширење ЕУ на Исток била грешка?

Ствари додатно компликује чињеница да је Европа преокупирана унутрашњом популистичком побуном, покренутом чињеницом да људи све мање верују бриселској бирократији, сматрајући је центром моћи који нема демократски легитимитет.

Резултат недавних избора у Италији је да су, први пут у развијеној западноевропској држави, на власт доспели евроскептични популисти. Уз то, повлачење из споразума са Ираном представља тек један од три антиевропска дела Америке: Европска унија се одлучно супротставила премештању америчке амбасаде у Израелу, из Тел Авива у Јерусалим, а први хитац у трговинском рату са три највећа трговинска партнера била је одлука да се подигну намети на увоз челика и алуминијума из ЕУ, Канаде и Мексика.

Други поглед

Иако већина нас са наклоношћу гледа на европску реакцију, не смемо заборавити позадину америчке одлуке. Да бисмо је схватили, хајде да се окренемо другој теми која би се могла учинити потпуно различитом: тренутном хаосу у САД насталом због наглог укидања емисије "Розен" на Еј-Би-Сију због расистичког твита звезде тог програма, Розен Бар.

У колумни "Да ли ће одласком Розен Бар америчка радничка класа нестати са телевизија?", Џоан Вилијамс сматра да би левица коначно морала да почне да слуша глас беле радничке класе. Она луцидно примећује да је кључни фактор у овој афери прошао непримећено: укидање је "америчким телевизијама ускратило једини позитиван поглед на белу радничку класу у последњих пола века, односно од настанка телевизије".

Вилијамс безрезервно подржава изопштавање Розен Бар због расистичких твитова, али и наводи да "расизам није једина ставка у друштвеној хијерархији. Непоштовање према белој радничкој класи је део пакета културног непоштовања који је отворио пут демагозима попут Трампа". Она сматра да је нестанак беле радничке класе најјаснија индикација нестанка америчког сна.

"Скоро сви Американци рођени после четрдесетих година прошлог века зарађивали су више од својих родитеља; данас се тиме може похвалити мање од половине. Револт који је произвео Брегзит и Трампа одраз је фабрика које труну, умирућих градова и пола века празних обећања. Они који су у овом процесу изгубили јесу веома, веома гневни, а Трамп представља њихов средњи прст. Што више буде једио обалске елите, наслађиваће се све више његових следбеника. Коначно, неко ће их приметити."

И у том светлу треба сагледати Трампов рат таксама против најближих савезника: у његовој популистичкој верзији класног рата, Трампов циљ је да заштити америчку радничку класу (Нису ли радници у црној металургији симболи традиционалне радничке класе?) од "нелојалне" европске конкуренције и самим тим спасе радна места у САД. Због тога ће сва негодовања званичника и економиста из ЕУ, Канаде и Мексика, као и контрамере које су предложили, промашити циљ: док они следе логику Светске трговинске организације о слободној међународној трговини, само се нова левица, која се бави стрепњама запостављених, може истински супротставити Трампу.

На неком дубоком и често нејасном нивоу, неоконзервативци сматрају ЕУ за непријатеља. Оваква перцепција, коју контролише јавни политички дискурс, добија снагу у подземном и вулгарном двојнику, политичкој визији коју гаје десничари, хришћански фундаменталисти у опсесивном страху од новог светског поретка (са теоријама завере попут оне како је Обама у тајном пакту са УН, па ће међународне снаге интервенисати у САД и све истинске америчке патриоте потрпати у концентрационе логоре...).

Супротне идеје

Један од начина да се ова дилема разреши је хришћанско фундаменталистичка идеја, артикулисана кроз дела Тима ле Хаја и његових сарадника: да им се на више нивоа формира опозиција. Наслов романа Тима ле Хаја води у том смеру: "Европска завера". Према томе, истински противници Америке нису муслимански терористи, јер су најобичнији пиони којима манипулишу европски секуларисти, истинске антихришћанске снаге, који желе да ослабе САД и успоставе нови светски поредак под доминацијом Уједињених нација. На неки начин, они су и у праву: Европа није само још један пуки геополитички савез, већ глобална визија која је неспојива са националним државама.

Све нас ово враћа Трампу и Путину: један је отворено подржавао Бегзит, док је други веровао да је тај потез био потајна жеља Запада. Обојица су конзервативни националисти у линији са слоганом "Америка/Русија на првом месту", који сматрају да им је уједињена Европа највећи непријатељ (иако Путин у јавности износи сасвим супротне ставове и велики број Руса жали јер су искључени из европског пројекта) – и обојица су у праву.

Проблем Европе је како да остане верна својем ослобилачком наслеђу, које је сада угрожено растом конзервативних популиста. У "Белешкама за дефиницију културе", славни конзервативац Т. С. Елиот примећује да постоје времена када се опције своде на избор између јереси и неверништва, те да је одвајање од базе једини начин да се религија очува. То је ствар која се данас мора учинити: једини начин да се Трамп истински порази је да се у либералној демократији очува оно што је вредно спасавања.

број коментара 8 пошаљи коментар
(четвртак, 27. сеп 2018, 10:10)
глас разума [нерегистровани]

Трамп је производ свих америчких промашаја,који долазе на наплату

Знамо да су САД велика сила, дуго времена једина и највећа на свету. А велике силе никад грешку не признају. А много тога се накупило за ових пар деценија и наставак политике САД + ЕУ какав смо имали до доласка Трампа на власт више није био реално могућ, јер би таква политика водила у неизбежни глобални сукоб. Баш као што је СССР морао нешто променити 90их година прошлог века, тако је данас западни свет под притиском да се нешто мора променити, Наравно Западњаци су веома сујетни, али људи из сенке схватају да би гурање даље по старом водило у катастрофу. Поента је сад где ће се САД тачно позиционирати, они се још траже, а кад се тражите и најближе савезнике проверавате и третирате готово као и непријатеље. САД су се задњих деценија префорсирале, корекција је у току и наравно да сви ишчекују колика ће то корекција бити и у ком ће се смеру одвијати. Оно што се у САД тренутно дешава, то предстоји и ЕУ. И ЕУ оваква какву је данас знамо неће моћи опстати. Од избора на пролеће за европски парламент очекујем да ће се та борба и унутар ЕУ интензивирати... промене су и ту веома неопходне, уколико и Европа жели остати један од центара моћи уз Пекинг, Вашингтон и Москву, који то већ јесу!

(петак, 07. сеп 2018, 19:29)
anonymous [нерегистровани]

samo jedno pitanje

@Sjajan tex; mnogo stvari je lepo rečeno ali mnoge i nisu recimo, ko je izazvao invaziju muslimanskih izbeglica na Evropu?Ovaj tekst to ne pominje onda ne može da bude sjajan, zato jer je jednostran.

(четвртак, 07. јун 2018, 19:35)
Vajat Erp [нерегистровани]

strucnjaci

upravo tako

(четвртак, 07. јун 2018, 18:55)
Dzon Vejn [нерегистровани]

Tramp

Ili ne vladate materijom ili ne živite u Americi ili i jedno i drugo.

(четвртак, 07. јун 2018, 15:43)
Srdjan [нерегистровани]

Sarlatan

Americka privreda je bila veoma dobra i pod Obamom. Tramp je i demagog bez celovitog plana. Ko god mu aplaudira, taj mu je dobar. Odlican komentar gospodina Zizeka, sa savrsenim razumevanjem ove katastrofalne administracije, koja nam dnevno zagorcava zivot ovde u Americi.

(четвртак, 07. јун 2018, 13:48)
DjL [нерегистровани]

Tramp

Tramp svakako nije demagog baš suprotno izrazito je otvoren i efikasan. Inače evropski narodi su sve više za njega a ne protiv njega uprkos medijima kao sto su CNN u Americi i DW u Nemačkoj (namerno pisem Nemackoj a ne Evropi posto Nemačka ne može govoriti u ime Evrope i evropskih naroda). Inače doticni bi mogao da bude bolje informisan jer je pod Trampom americka privreda jača nego ikada tako da njegova izlaganja deluju kao da čita tekstove koje plasiraju Soros i Klinton.

(четвртак, 07. јун 2018, 13:48)
Slavoljub [нерегистровани]

Prica za sebe

Tramp je prica za sebe,
Evropska unija je konstruisano hegemonisticko udruzenje koje od svog postanka ugrozava opstanak trecih zemalja ucenama sankcijama i carinom.
Sada se pojavio neko Ko ce njih da unazadi carinom na njihovu robu i svima to smeta.  

(четвртак, 07. јун 2018, 09:25)
Srbin [нерегистровани]

Sjajan text

Molim vas za vise ovakvih analiza. Hvala