Генерација Z између интернета и Вучића

Дегенерација. Збуњена. Лајк генерација. Апатична. Oвако генерација Z, рођена између 1993. и 2000. године, одговара на питање "како бисте назвали вашу генерацију".

У оквиру истраживања "Генерације и политика – како различите генерације виде спорне политичке теме у Србији", које су спровели студенти ФПН-а на предмету Методологија политичких наука, постављено им је питање по чему се разликују од других генерација. Сматрају да је разлика у томе што су генерација социјалних мрежа која нема праве вредности.

"Данашње генерације живе у ери убрзане технолошке револуције. За разлику од старијих генерација, генерације Z и Y одрастају и формирају се у контексту који је реалан и виртуелан у исто време", објашњава Никола Јовић, асистент на предмету Методологија политичких наука.

Број лајкова на Инстаграму и Фејсбуку, ретвитова на Твитеру, за ову генерацију су на неки начин мерило успеха. Ако на мреже не окачите шта се ручали или где сте путовали, нисте, заправо, ни јели нити пили! Ви и не постојите уколико оно што радите не знају ни ваши пријатељи или пратиоци. Интернет одређује живот ове генерације, истичу и они сами одговарајући на питање истраживања "шта је одредило живот ваше генерације".

Осим интернета, млади између 18 и 25 година кажу да је њихов живот одредио и долазак Српске напредне странке на власт. На питање да ли редовно пратите политичка дешавања, мање од 50 одсто испитаних рекло је да их политика не интересује.

На питање "која личност је одредила живот ваше генерације", најчешће су одговарали са "Александар Вучић". Како то да они које политика не интересује кажу да је њихов живот одредио долазак једне партије на власт, а личност која им одређује живот је политичар?

"Не морате да будете много информисани да бисте видели да политика на ваш живот утиче више него што бисте желели, посебно када је у питању њен негативан утицај. Наше истраживање недвосмислено показује да је после Слободана Милошевића, први победник у генерацијској политици дефинитивно Александар Вучић. Оно што јесте двосмислено је однос испитаника према тој чињеници. То значи да се они који су одговорили да је Вучић лидер генерације, не слажу нужно са политичким програмом који он представља", каже Јовић.

Песимизам преовлађује 

Истраживање умногоме показује да су наши омладинци песимистични. Подаци показују да само 39,7 одсто испитаних из Z генерације сматра да њихов глас може нешто да промени. Генерација Y, млади између 26 и 36 година, још је песимистичнија: проценат пада на 34,1.

Ситуација је чак и гора код питања "да ли се Србија креће у добром правцу". Мало испод 23 одсто испитаних (22,7) дало је позитиван одговор. На ово питање највише позитивних одговора дали су грађани старији од 65 година, silent генерација – чак 73,7 одсто.

Јовић напомиње да се наша политичка комуникација уопште не обраћа младима, те да нема иоле озбиљног фокуса на младима.

"Политичка комуникација није фокусирана на младе и теме које су њима генерацијски блиске и важне. Ако их има, то су класичне популистичке теме", напомиње Јовић.

Генерација Y за себе каже да се од других генерација разликује јер није имала прилику да има младост. Себе називају одсељенима, изгубљенима, непредузимљивима, неснађенима.

Према Јовићевим речима, генерације Z и Y се питају да ли ће и када моћи да се осамостале и индивидуализују, да имају свој простор за развој и упознавање себе ван контекста родитељског "кишобрана".

"Мислим да схвате да је то јако тешко кад се сусретну са тржиштем рада, након средње школе или факултета. Недавно смо радили једно друго истраживање и питали шта вам је најважнији циљ у животу. Најчешћи одговор је 'да имам свој дом'", наводи Јовић.

Томе доприносе и социјалне мреже, додаје, јер млади виде и "знају да постоји неки живот који је добар".

"Не знамо ко нам је узор" 

Једна од области истраживања били су и узори. Узор број један за све испитане је Новак Ђоковић, следи кошаркаш Саша Ђорђевић, а на трећем месту је глумац Драган Николић.

Међу узорима најмлађих генерација, Z и Y, нашле су се и фолк звезде Светлана Ражнатовић и Јелена Карлеуша.

У генерацији Z, 70 одсто оних који су одговорили на ово питање каже да им је Новак узор, а Карлеуша за 13,8 одсто њих. На трећем месту је новинар Зоран Кесић за ког се определило 8,1 одсто оних који су одговорили.

Код генерације Y проценти су нешто другачији – Ђоковић 54 одсто, Саша Ђорђевић 20 одсто и Светлана Ражнатовић 14 одсто.

Највећи број испитаних дао је одговор да не зна ко им је узор. Више од 600 испитаних, од укупно 1.077 нема одговор на ово питање.

Јовић каже да је питање шта су заиста модели и узори, додајући да узор мора да буде неко ко обухвата шири спектар особина, не нужно да буде јавно препознат као успешан.

"Важно је свакодневно херојство, обични људи који чине велика и лепа дела, неко са ким људи могу да се идентификују и ко могу да постану. Ђоковић је хиперталентована и вредна особа, али тешко да људи могу да се са њим поистоветите, а још теже да постану он. Концепт узора зато мора да се помери према хуманим делима и људима, према акцијама и вредностима. Код нас сваку херојску слику замрачи свакодневна медијска хиперподукција црне хронике и у том окружењу херојство не може да исплива", указује Никола Јовић.

Ђинђић и Милошевић, генерацијски јаз

Такође, испитаници су одговарали и на питање "да ли су за вас следеће личности позитивне или негативне", а међу њима су били и Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић.

Шездесет и четири одсто испитаних има негативан став према Милошевићу, док 67 њих има позитивно мишљење о Ђинђићу.

Разлика између Ђинђића и Милошевића је посебно изражена кроз генерације. Највише позитивних ставова према Милошевићу је код најстарије, silent генерације – 60 одсто. Иста ова генерација према Ђинђићу има, у поређењу са другим генерацијама, најмање позитивних ставова.

За разлику од silent генерације, 24,5 одсто младих за Милошевића има позитивно мишљење, док 71,7 одсто њих то каже за Ђинђића.

Највише позитивних ставова Ђинђић има код генерације која је била сведок његове политике. Реч је о генерацији X, између 37 и 49 година, код којих 77 одсто њих сматра да је бивши премијер био позитивна личност.

"Истраживање показује да свака четврта млада особа у Србији има позитивно мишљење о Милошевићу. Генерација X и Y има најпозитивније мишљење о Зорану Ђинђићу. Док је био на власти, Ђинђић није имао ни приближно велику подршку, али игледа да га људи, након свих негативних догађаја који су уследили после његове смрти, данас виде у бољем светлу", напомиње Јовић.

O истраживању 

Истраживања "Генерације и политика – како различите генерације виде спорне политичке теме у Србији" спровели су студенти међународног и политиколошког смера ФПН-а у периоду од 3. до 10. маја.

Испитано је 1.077 људи путем теренске анкете лицем у лице. Просечна старост испитаника је 43 године.

Када је реч о образовању испитаних, 32 одсто има само основну школу, 51 одсто средњу, а 17 одсто вишу школу или факултет.