Мрачна прошлост нове шефице ЦИА

Од 2003. до 2005. године, Ђина Хаспел била је високопозиционирани званичник за надгледање тајног програма ЦИА током којег су десетине осумњичених за тероризам излагани дивљачком мучењу, укључујући ускраћивање сна, затварање у мртвачке сандуке и насилно наливање воде у грло.

Године 2002, Хаспелова је била међу агентима ЦИА који су били присутни током саслушања Абуа Зубејде, осумњиченог да је припадник Ал Каиде, који у једном тренутку стравичног мучења није показивао знаке живота.

У уторак, Трампова администрација је саопштила да ће Хаспелова бити нова заменица шефа ЦИА.

Чини се да је тиме, бар што се тиче председника, окончана дилема о мучењу, уколико је икада и постојала.

Хаспелова, која је целу каријеру провела у ЦИА, била је део једне од најмрачнијих епизода у историји те агенције: 2005. године уништени су снимци саслушања Зубејде и другог осумњиченог Алба ел Рахима ел Наширија, чијем је мучењу присуствовала три године касније.

Пошто за ново постављење Хаспеловој није била потребна потврда Конгреса, поставља се питање да ли ће икада јавно одговарати на питања о својој улози у прљавом рату Америке.

Џон Сифтон, високи званичник у "Хјуман рајтс вочу", сматра да значај њеног постављења лежи у чињеници да је била лично укључена у тајни програм ЦИА, који је јавности познат по скраћеници ЗПИ (R. D. I. – rendition, detention and interrogation), односно хватање, притварање и испитивање. У оквиру овог програма, ЦИА не само да је мучила већ је и киднаповала људе из различитих делова света и често их предавала "трећим земљама", које су их мучиле.

"На лидерско место постављате особу која је без дилеме била умешана у нелегалан програм", рекао је Сифтон. Председник Барак Обама наредио је затварање тајних затвора 2009. године.

Бивши владин званичник, који је захтевао да остане анониман, рекао је да постављење Хаспелове представља освету ЦИА. "Агенција је показала средњи прст свима који су икада критиковали овај програм", рекао је он.

Неки од демократа у Сенату, попут Рона Вајдена из Орегона, упутили су протестна писма. Витешки је од сенатора да нешто покушају, али постоји сумња да ће то имати неког ефекта.

Пре него што се председник Трамп уселио у Овални кабинет, било је неких недоумица око његовог става везаног за мучење. Током кампање, Трамп је, упркос свим доказима, тврдио да мучење даје резултате. Хвалио се да ће у праксу вратити мучење водом, ужасну методу током које се заточеници готово удаве. После Другог светског рата, америчке власти ликвидирале су јапанске војнике због злочина који су укључивали и мучење заробљеника водом.

Онда је министар одбране Џејмс Матис рекао Трампу да мучење није делотворно, те да би неколико пива и паклица цигарета много боље послужили сврси. Накратко, чинило се да је Трамп прихватио снагу чињеница, али то је било пре неколико седмица. Трамп, сада, поново промовише мучење.

Дебата о именовању Ђине Хаспел ове седмице није први пут да је прогања прошлост. Током 2013. године, Џон Бренан, тадашњи шеф Централне обавештајне агенције, именовао је Хаспелову за шефицу прикривених операција, које изводе тајне акције широм света. Тај посао, ипак, добио је неко други пошто је сенаторка Дајана Фајнстин позвала Бренана и протестовала због именовања Хаспелове, због њеног учешћа у мучењима.

Те 2002. године, Хаспелова је била у тајном затвору ЦИА у Тајланду где су мучени Зубејда и Ел Нашири. Остаје нејасно да ли је и сама учествовала у саслушању, које је у извештају о истрази Комитета за обавштајне службе, описано као посебно сурово. Према том извештају, Зубејда је био мучен водом 83 пута и у једном тренутку није показивао знаке живота. Лекари су морали да обаве реанимацију. После притвора, Зубејда је остао слеп на лево око.

Годину дана касније, Хаспелова је именована за шефа кабинета Хосеа Родригеза, тадашњег директора ЦИА за контратероризам. Ђина Хаспел је остала шефица његовог кабинета и када је, 2005. године, Родригез постао директор операција ЦИА. Те године, Хаспелова је била укључена у доношење одлуке да се униште снимци саслушања Зубејде и Ел Наширија. Та одлука, која је, како се чини, донета без консултација, разбеснела је чланове Конгреса, који су законски обавезни да надгледају рад ЦИА.

Сифтон је рекао да су одлуку да се снимци униште донеле две особе, Родригез и Ђина Хаспел.

Када је Обама преузео дужност председника 2009. године, рекао је да неће покретати поступке против особа укључених у програм саслушавања, укључујући високе званичнике, међу којима је и Ђина Хаспел. Обама је тада говорио да жели да гледа унапред, а не у прошлост. Али прошлост, као што Обама већ добро зна, никада не нестаје. Са могућношћу да се програм мучења обнови, поставља се питање жали ли Обама због овакве одлуке. Суштински, људи попут Хаспелове, без дилеме, требало би да заврше у затвору.