Аналогни снепшот: Берлин и Беч као позитив и негатив

Најновија афера око десних тенденција у немачком Бундесверу, став према турском чланству у ЕУ, према политичком исламу, неконтролисаној миграцији, Русији, или представе о статусу већинске културе (leitkultur) на националном плану – то су теме око којих Берлин и Беч имају све мање заједничког. Док се Немачка укрцава у велику глобалистичку политику, Аустрија се повлачи на регионалну сцену. Ко ће бити успешнији унутар одабране стратегије?

Разлике је најлакше уочити када се ради о миграционој политици, или оној према Турској. У осталим областима потребна је већ изоштренија способност посматрања да би се разумео актуелни тренд. А то је да се Берлин и Беч развијају као позитив и негатив германског духа.

Медији с обе стране с пажњом прате аферу око официра немачке војске који је дању радио у Савезном заводу за миграцију и избеглице (БАМФ), а ноћу био сиријски избеглица коме је тај исти завод признао азилантски статус. Или обрнуто, дању био избеглица из Сирије, ноћу официр Бундесвера; викендом једно, радним даном друго.

Као "Сиријац" десног сектора, Франко А. је планирао терористички напад са циљем да немачку јавност сензибилизује према опасностима неконтролисане миграције.

Ефикасне Немце је Франко А. вукао за нос још од 2015. године, да би га прошле недеље ухапсили "шлампави" Аустријанци док је подизао оружје сакривено у тоалету на аеродрому у Швехату. Има ли веће срамоте за немачку министарку одбране Урсулу фон дер Лајен?

Je suis réfugié Charlie A...

Једини аргумент који се може дати у одбрану немачког државног апарата јесте тај да оне службе које одлучују о азилантском статусу нису исте оне које регрутују у професионалну немачку армију.

(Дигресија: У немачком Бундесверу нема обавезне регрутације од јануара 2011, али се та обавеза може хитно и уставно непроблематично поново увести у случају угрожене националне безбедности.)

Али и такав простодушан аргумент, не зна левица шта ради десница, само додатно подиже сумњу у способност државне администрације да се избори са изазовима нове немачке стварности настале и политички санкционисане у трећем мандату канцеларке Ангеле Меркел.

"Сиријски" избеглица Франко А. чак и не говори арапски језик. Како је служио у заједничкој немачко-француској бригади стационираној у Илкирх Графенштадену, градићу у француском Алзасу, практично предграђу Стразбура, он говори француски. Сирија је некад (од 1922. до 1943–46) била у француском мандату, па је у тој земљи до овог рата остала на животу традиција француских приватних школа.

Немачка влада од почетка систематски брани своје стајалиште да из Сирије долазе високообразоване струке које обогаћују немачко национално биће огрезло у пиву, кобасицама и благостању, па је и с те стране изгледало све у реду. Франко А. се уклапао у фото-робот идеалног избеглице/азиланта из службених брошура.

Следећи ту логику, за немачке имиграционе власти било је нормално да се појави сиријски избеглица који говори само неговани француски и супротно колективном коду актуелне миграционе кризе нема никаквих контаката са "својима", већ се држи са стране, инокосни продукт у бекству од колективног идентитета.

Сад, после објаве немачких власти да испитују 2.000 случајева где је азилантски статус додељиван по сличној основи, јасно је да ни за доносиоце одлука на најнижим административним нивоима ништа од свега тога није било ни нормално, ни саморазумљиво. Притиснути масовним бројевима избегличке кризе, онако како се појављивала у другој половини 2015. године, они једноставно нису имали времена да мисле.

Политичка воља је постојала, али је административна ефикасност била у расулу.

Шта би била "слична основа" службено се не објашњава. Десничарски светоназор као у случају Франка А., финансијска злоупотреба, удруживање у криминалне сврхе, оснивање терористичких ћелија, чак и неовлашћено располагање француским језиком и културом, све то теоретски долази у обзир.

Урсула, принцеза ледених степа

Сходно компликованости ситуације, пажња медија и јавности не усмерава се на колапс административног сектора, већ на личност и дело министарке одбране, Урсуле фон дер Лајен.

Противници миграционе политике немачке канцеларке су у ове, још мало па две године откако је Европа суочена са масовним миграционим притиском из исламских "failed states", већ искористили сва уставно допуштена средства не би ли је сломили. Десничари из АфД-а, побуњени ЦСУ, револуционари из њене Уније, коалициони партнери левог центра, лева левица, критични гласови из медија – сви они су данас исцрпљено заћутали или подлегли изазовима немачке хуманистичке мисије за спасавање света.

Оно критике што је остало данас се усмерава на супституцијске циљеве, као што су министар полиције Де Мезијер или министарка одбране Урсула фон дер Лајен.

"Само Ангела Меркел брани Лајенову", коментарише минхенски дневник Зидојче цајтунг. Недељник Шпигел министарку назива "леденом принцезом" и закључује да је "она сујетна, а они (војска, В. К.) пуни скандала – каква је то само непрозирна игра!". Франкфуртер алгемајне цајтунг: "Лајенова може рачунати на подршку канцеларке, али у војсци она више нема никакав углед."

Позиционо, Фон дер Лајенова је одговорна за случај Франка А., али истини за вољу, ништа више од шефице БАМФ-а Јуте Корт или њеног шефа Де Мезијера. Она одговара за немачког официра, Кортова и Де Мезијер за "сиријског" азиланта.

Министарка одбране се нашла на удару политике, медија и јавности зато што је рефлексно оптужила немачки Бундесвер за "погрешни став" (критичку дистанцу према политици канцеларке), "слабо руковођење" (неповерење према политичком курсу Берлина) и "погрешно схваћени дух војничке солидарности" (верност историјској традицији Вермахта).

Под наводницима је оно што је Фон дер Лајенова изговорила, у загради оно што је заиста рекла и како је немачки официрски корпус (нем. Korps) правилно разумео.

Министарка одбране је своје елитне трупе паушално оптужила за националсоцијалистичку носталгију, онако као што је турски председник Ердоган канцеларку Меркел упоредио с Хитлером; она рефлексно и лоше увијено, он директно, може му се.

У међувремену, Фон дер Лајенова се извинила официрима и генералима, рекла да међу њима има и поштеног света, али тек сад почиње прави заплет из којег се види да је читав догађај последица екстремне прегрејаности и нервозе немачке политичке сцене.

И после Меркелове, Меркелова

Војни врх није одахнуо, љут је и даље. Франкфуртер алгемајне цајтунг објављује подужу репортажу базирану на разговорима с вишим официрим, који својој ресорној министарки ускраћују легитимацију и ауторитет.

Напротив, одахнуо је ЦДУ. Минхенски Зидојче цајтунг пише: "Урсулино извињење генералима јесте пре свега поклон пред Унијом. Бацила се на колена, ударила челом о под не би ли Унију занемелу пред скандалом извукла из стања шока. (...) У партији која, исрпљена курсом модернизације канцеларке Меркел, управо маршира удесно, за једну Фон дер Лајенову има још мање места."

Ко је тај за кога у ЦДУ "има још мање места" него за Фон дер Лајенову? Ангела Меркел, која се спомиње у првом делу реченице; вероватно, али не сигурно, пошто је на делу новинарска формулација у постмодерном бароку.

Шпигел, који се од руских санкција профилисао као канцеларкина стена у потопу, лука у невољи, доноси ових дана текст о драматичној природи јесењих избора. Новинар Рене Пфистер се пита "шта ће остати од политике Ангеле Меркел", и одговара: "То је теже предвидети него код њена два претходника. Ко ових дана прати Ангелу Меркел на путовањима, доживљава једну канцеларку која се сматра незаменљивом."

Tu, felix Austria

За разлику од немачке политичке сцене, ухваћене у замци нормативног, аустријска политика показује више спремности да се суочи са стварношћу.

Тема Турска: Аустрија сматра да би преговоре с Анкаром о чланству у Европској унији требало прекинути. Берлин не жели да чује о томе. "Питање је времена кад ће Немачка променити своје мишљење", каже аустријски министар Себастијан Курц у интервјуу за Пресе (5. мај).

Тема миграције: "Политика отворених граница није покривена европским правом", изјављује Курц у истом интервјуу. За оне којима је његова директност застрашујућа, треба рећи да се сад и аустријски канцелар, социјалдемократа Керн, залаже за оснивање избегличких центара ван европских граница.

Питање је времена када ће аустријска коалиција почети да, као и мађарски министар правде Трочањи, инсистира на "европском "решењу" за протеривање одбијених азиланата из Уније. Берлин је још на "европском решењу" за примање и расподелу нових.

Тема Русија: Ангела Меркел је путовала у Москву ни за шта и опет ни за шта. Не да нешто покрене већ да својој тврдој политици обезбеди свежу легитимацију како је све покушала, али ето, у односима с Путином не преостаје друго него продужавати санкције.

Рајнер Зеле, шеф аустријског енергетског концерна ОМВ и партнер руског "Гаспрома" (Nord Stream 2), "радије би укинуо санкције јуче него данас".

Тема водећа култура/leitkultur: Ту је ситуација благо нерешена. Аустријска и немачка политика гледају једна у другу, чекајући која ће прва лупити о сто и рећи: ово су германске културе немачког језика и хришћанске подлоге, сви други који овде дођу да живе морају да се прилагоде и шлус!

Де Мезијер је то управо направио у Немачкој и подигао непријатеље дуж читавог политичког спектра против својих "10 Thesen für eine Leitkultur", дајући тиме подстицај "новом културном рату" (Пресе, 3. мај).

То у Бечу од почетка миграционе кризе говори Себастијан Курц, не у 10 већ у 100 теза. И само што је владајућа коалиција почела да га схвата озбиљно, председник Републике Аустрије вратио га је на стартну позицију.

"Доћи ће тренутак кад ћемо све жене морати да замолимо да почну да носе мараме у знак солидарности са муслиманским женама", рекао је Александер ван дер Белен прошле недеље и покренуо бујицу протеста и понеко слагање.

Покривање главе у исламским културама видљиви је симбол женске подређене позиције. Новохрватским би се рекло жене су "друготне", мушкарци "првотни", а марама/никаб/бурка јесте административни печат таквог стања.

Зашто би се онда жене у Аустрији солидарисале са симболом женске "друготности"? Зато што живе у једној јакој култури која снагу црпе из саморазумљивости да ће и сутра бити "водећа", у смислу главна на својој територији, сматра Ван дер Белен.

А шта ако не буде?

број коментара 4 пошаљи коментар
(недеља, 07. мај 2017, 13:19)
anonymous [нерегистровани]

T

Tacno se u govoru i cak pisanju nemackih medija i politicara moze videti velika razlika izmedju Austrije i Nemacke. Dok se Nemacka utapa u metaforama, frazama i trudi da sto vise zakomplikuje svoj pogled na svet uspevajuci da nesto sto je nista vise nego cisto ostvarivanje sopstvenih interesa sirenja uticaja po EU zamaskira u ono sto je dopisnica RTSa nazvala, nadam se ironicno, "humanistickom vizijom spasacanja sveta" i nesposobnost svojih sluzbi koje su zakazale u mnogim delovila da je Angela Merkel morala da ode kod britanskih sluzbi i izazvala bes domacih, Austrija ima nesto je, za dopisnicu i nemacke novine cudno, al ustvari bas normalno - lep i jasan govor i ciljeve. Direktnost se ocekuje od politicara i drzavnika, kada se zacrtavaju ciljevi, a ne utapanje u fraze i metafore. Za razliku od Nemacke, Austrija tacno zna sta zeli i vidi realnost onakvom kakva jeste - medju migrantima ima previse migranata a sve manje izbeglica - a dogovor je da se spasavaju izbeglice, a ne ekonomski migranti. Problem mora da se izmesti iz EU na granice i van EU. Ispade da je Nemacka polako napustila realpolitik i pocela da se svadja sama sa sobom oko toga sta treba uraditi zanoseci se problemima koji su van njenog domasaja i pokazali koliko su zapravo jaki u EU, a slabi van EU (Rat u Donbasu, Izbeglicka kriza, Islamska drzava...), a upravo Austrija ispala ta koja je prihvatila realpolitik kao metod svoje politike - prihvatiti situaciju kakva jeste, analizirati je i dati resenja za probleme - normalna i jasna direktnost za ocekivati od sposobne drzave.

(недеља, 07. мај 2017, 12:52)
anonymous [нерегистровани]

Paranoja se isplati, ponekad

Da, poznato mi je na šta se misli kad se govori o paranoji na Švehatu. Ovog puta je imala nekog smisla, ako se tako može reći. Krajnja desnica i Bundesver, to nije priča od juče. Dosta ljudi iz krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) ima čvrste veze sa Bundesverom, a neki iz rukovodstva stranke su bili i oficiri. Ministarka odbrane ima(la je) ambicije da nasledi Merkel. Da li će i koliko ovaj i ne samo ovaj skandal uticati na takve ambicije, ostaje da se vidi.

(недеља, 07. мај 2017, 09:58)
anonymous [нерегистровани]

Na svoj način...

Nije da tekst nije zanimljiv. Ljudi koji vole da putuju znaju da je Švehat "paradoksalan" aerodrom. Jedan je od najudobnijih, prepun pametnih malih detalja koji olakšavaju život putniku, a istovremeno je i prepun paranoidnih mladih branilaca poretka, to jest svakojakih službi sigurnosti, bezbednosti i tome slično, koji neće propustiti priliku da vam priđu i porazgovaraju s vama. Pri tom su sve neljubazniji što im više stavljate do znanja vas prosto (shvaćeno na sve moguće načine) maltretiraju. Možda su Bečlije opuštene, ali ta njihova opuštenost odavno već ne stanuje na Švehatu, koji, uostalom, i nije Beč. Gospođa Knežević bi možda mogla da napiše jednom tekst o austrijskim književnicama druge polovine 20. veka. To je zaista galerija izuzetnih umetnica i nesvakidašnjih karaktera, ništa manje zanimljive od daleko najpoznatije Ingeborg Bahman. Što se tiče "leitkultur"... pa, multikulturalnost je takođe bila "leitkultur" u zapadnom svetu. To jest, delovalo je barem da je tako. Problem je što je samo delovalo. Bio je to veliki mehur od sapunice. Mehur od sapunice može da uplaši i lava (kao na jednom simpatičnom klipu koji šeta internetom), ali je ipak samo - mehur od sapunice.

(недеља, 07. мај 2017, 08:41)
anonymous [нерегистровани]

Da

Svaks cast za tekst