Решен најчуднији гранични спор на свету

Овај чин промениће животе више од 50.000 људи у енклавама Куч Бехара, који су били окружени земљом чије држављанство деценијама нису могли да добију. Сада ће коначно добити приступ школама, струји и здравственој заштити.

За загрижене картографе и људе опседнуте геополитичким чудесима, то је крај једне ере. Размена између Индије и Бангладеша значи да ће свет не само изгубити јединствену границу већ ће нестати и једина енклава трећег реда – енклава окружена енклавом, која је, опет, окружена енклавом, коју окружује друга држава.

Делује збуњујуће. Дахала Каграбари, енклава трећег реда о којој је реч, била је део Индије, опкољена бангладешком енклавом око које се налази индијска енклава. Све то је унутар Бангладеша. Ако сте и даље збуњени, можда ће вам помоћи ова мапа.

Енклаве саме по себи нису необична појава. Велики број њих постоји широм света. Ливија, на пример, део је Шпаније потпуно окружен француским територијама. Енклаве другог реда, односно енклаве унутар енклава, такође нису тако ретке. Постоји читава мрежа енклава у Барле-Хертогу, белгијском округу у ком се налазе "џепови" под холандским суверенитетом. Важно је забележити да постојање енклава није обавезно лоше. Као што је Френк Џејкобс, блогер опседнут енклавама, написао у Њујорк тајмсу 2011. године, Берле-Хертог је туристичка атракција у којој се згрћу силне паре. Пре модерног доба картографије и националних држава, енклаве су постојале дословно свуда.

Ситуација у Куч Бехару, савршено је јасно, није била нимало добра. Према предањима, те енклаве биле су исход шаховске партије махараџе од Куч Бехара и Фауџара од Рангпура од пре више векова, или пак резултат мастила које је на мапу просуо пијани британски пуковник.

Обе верзије су, у ствари, само легенде, али представљају добар показатељ у којој су мери те границе деловале бесмислено. Научници новог доба сматрају да су енклаве резултат неуспешне експанзије империје Мугал у краљевство Куч Бехара у 18. веку. После одвајања Бангладеша од Индије 1947. године, проблеми оваквог решења постали су очигледни. Људи из ових енклава нису били без матичне државе, иако од ње нису имали никакве користи.

Оваква чудна поставка онемогућила је људима не само приступ услугама које државе обично пружају, већ је закомпликовала и најједноставније ствари, попут одласка на пијацу. Теоретски, становницима енклава била је потребна виза да би ушли у државу која их је окруживала. Истовремено, једини начин да дођу до визе био је пут у главни град матичне државе.

Покушаји да се реши оваква ситуација развлачили су се деценијама. Споразум о размени територија постигнут је први пут још 1974. године, али га Индија није ратификовала. Нови договор дефинисан је и 2011. године и после извесних застоја, ратификован је у јуну. Енклаве су на тај начин постале део државе која их окружује, а становници могу да бирају да ли ће прихватити ново држављанство и остати да живе где јесу, или ће бити пресељени.

Проблем становника Дахала Каграбарија ту још увек није сасвим решен, јер известан број људи тврди да је изостављен из државних списа и страхује да неће моћи да задржи земљу или бира држављанство. Технички, један од најчуднијих граничних спорова на свету можда је решен, али ствари на терену су много компликованије.