Само "Сименс" Србију спасава

Да ли је Западни Балкан још увек "буре барута", као што је недавно изјавио канцеларкин гост, италијански премијер Ренци, питали су новинари на недељном брифингу у седишту владе у Берлину. Немачка дипломатија не би употребљавала ту врсту језика, гласио је одговор. Проблеми региона се по њој пре могу назвати "чвором", посебно у односима између Београда и Приштине.

Између фразе "буре барута", којом је европска штампа пре 25 година пропратила распад Југославије, и "чвора" споменутог на разговору с новинарима у транспарентном стакленом броду-седишту берлинске владе, лежи четврт века. Од ратне, балканске регионалне кризе су у међувремену постале цивилне, што значи мирољубиве и решиве.

Тиме да је регион из статуса ратне бомбе унапређен у статус политичке нелагоде, створени су услови који ће ићи на руке оној страни која има боље нерве, више политичког стрпљења и изоштренији фокус на економију.

"У читавом региону видљиви су ожиљци ратова из деведесетих година. Тек ће интензивнија сарадња државних актера на терену без остатка уклонити напетости из билатералних односа. За то је потребна Европа - она може и хоће учинити свој део да се те напетости избришу. У том контексту треба видети улогу немачке канцеларке и немачке владе", чуло се у Берлину.

Оно што се том приликом није чуло, јесте детаљнија формулација последње реченице: У западнобалканском контексту Немачка нема тек тако неку улогу, већ одлучујућу улогу.

Ниједна друга европска земља нема толико воље, прилике, финансија, историјске одговорности и властитог "чвора" гриже савести, да се у позитивном смислу бави актуелним приликама на Западном Балкану.

Француска полако постаје заточеник властите унутрашње политике, сва њена енергија иде на то да покаже како нема проблема са домаћим исламским тероризмом, да је национална политичка десница обична фарса и да Париз с лакоћом може водити дуги економски рат с Русијом.

Велика Британија се бави Западним Балканом само кад види да се трендови полако смирују и да их треба преокренути. Италијански премијер чита новине из '91. године. Сједињеним државама је битно да формални аранжман с границама остане на снази, зови их како хоћеш.

Улога Русије ограничава се на политику циљаних коректива који сами по себи ништа не решавају, само враћају лопту на терен. Остали су мали, незаинтересовани или непристојно заинтересовани.

Али Немачка, то је друга прича. Она се учи да буде непристрасна, тренира регионалну неутралност која јој је недостајала у првим данима распада Југославије, тражи пут између властите новооткривене моћи, удварача на терену и логике правде и правичности. Није речено да ће га наћи, али ствари тренутно не изгледају лоше.

"Видимо светлост, видимо сенке"

Изразито лоших вести по Србију нема. Сигурно да посета Ангеле Меркел Босни и Херцеговини "има везе и са годишњицом сребреничког масакра", како је речено на брифингу у Берлину. Сребреница је међутим историјски и морално лоша вест по српску нацију, трагична за муслимане у Босни, али не и актуелна политичка вест која тематски носи предстојећу Меркелину посету, посебно не актуелно-политичка тољага за пацификацију службеног Београда.

Остале вести спадају у добре, односно, у поређењу боље него оне које Берлин одашиље Албанији, БиХ и Косову.

У пригодном интервјуу канцеларке, који је ове суботе објављен на сајту немачке владе, Меркел сумира ситуацију на следећи начин: Са Србијом су нека поглавља већ отворена, "иако смо још на почетку"; са Албанијом треба "направити још доста", са БиХ је посебно лоше, "тамо политичка ситуација стагнира". Меркелин резиме гласи: Померили смо се напред.

Оно што је ново, барем ново од посете косовског премијера Берлину пре неколико дана, јесте да Немачка сад већ отворено говори о "условљавању" европских опција и Приштини, а не само Београду. Тиме је логички припремљен терен да се у наставку преговора Приштина отворено нађе под оптужбом опструкције.

На констатацију саговорника да "Косово лежи између Србије и Албаније", јасну алузију на чињеницу да се Европа носи са интересима две, а не једне албанске државе у региону, канцеларка Меркел одговара како се "у односима Србије и Албаније види светлост, виде сенке, али да осетљиве биљке сарадње већ расту".

"Осетљиве биљке" се односе на заједничке инфраструктурне пројекте, сарадњу у области науке и образовања, мале практичне помаке у свакодневици.

Само економија Србију спасава

Немачка, Италија и Русија су три најважнија трговинска партнера Србије, економски показатељ који се графички може приказати формулом ЕУ - Русија 2:1. Укупна трговинска размена Немачке и Србије износила је прошле године 3,13 милијарди евра (српски дефицит пола милијарде).

У последњих неколико година, Немачка се профилисала као највећи билателарни донатор Србије. Према подацима берлинског Министарства спољних послова, Немачка је од 2000. године за пројекте модернизације инфраструктуре, стабилизације пословне климе, улагања у мала и средња предузећа на локалним нивоима, укупно дала 1,6 милијарди евра.

Из европских приступних фондова је између 2007. и 2013. Србији исплаћено 1,4 милијарде евра, од тога једну петину Немачка. (Кад други пут део јавности у Србији почне да жали Грчку због сурове европске политике, нека само сабере колико је Грчка добила и добијала од Уније, и нека то упореди са висином суме због које Србија, објективно, треба да буде срећна...)

Немачки пословни дивови - "Хенкел", "Сименс", "Штада", "Метро", "Дајмлер бенз", "Бош", одавно су у Србији. Економска сарадња је формализована кроз Немачко-српско економско удружење, културна кроз Гете-институт и академску размену студената (ДААД), друштвена постаје јасна кроз податак да у Немачкој живи пола милиона Срба или Немаца српског порекла.

Симболички речено, Србија би морала да дигне културну револуцију да би се ослободила немачког утицаја, а Немачка би морала да потегне расну политику да би се повукла из српске економије. На сву срећу, ни једна ни друга опција нису реалне.

Може се рећи да свако даље испреплитање интереса немачке и српске привреде повећава спремност Немачке за вођење непристрасне политике на Западном Балкану, односно смањује њен рефлекс двојаких аршина.

Да ли је та врста мотивације аморална? Практичар би рекао да политика само црпи инспирацију из етичких категорија, док у свакодневици остаје заробљеник утилитарног концепта. Сажето: Само "Сименс" Србију спасава.