Софијин избор: Запад или Русија

Последње поглавље је дошло у четвртак, 15. јануара, када је амерички државни секретар Џон Кери допутовао у Софију, у званичну посету новоизабраној влади, како би позвао Бугарску да се ослободи толике зависности од руског гаса.

Ова посета се поклопила са мисијом британског шефа дипломатије, која долази у тренутку када у енергетској бици са Европом – Русија повећава свој улог, понављајућу своје планове да гас испоручује преко Турске.

"Ниједна држава света не би требало да дозволи да њено снабдевање енергијом потпуно зависи од друге земље", рекао је Џон Кери након састанка са бугарским премијером Бојком Борисовом.

"САД се спремају да помогну Бугарској, која је направила тешке одлуке како би покушала да заштити своју енергетску будућост", рекао је Кери, мислећи на улогу Софије у пројекту "Јужни ток".

Кери је такође признао да постоји ризик од руске освете: уколико Русија заврне гас, Бугарска би пала под утицај Москве.

Док "Јужни ток", Путинов пројекат миљеник, за сада изледа мртво, Бугарска се још бори за значајнију улогу у регионалној енергетској политици изградњом природном гасног чворишта на граници са Турском, где Русија планира да изгради цевовод вредан више милијарди долара.

Након Керијеве посете Софији, Стејт департмент планира да пошаље своје највише енергетске званичнике у Бугарску, да убрза оно што су амерички званичници дуго покушавали да ураде у региону: да учврсти источноевропску енергетску еластичност и безбедност.

"Тај регион постаје веома рањив када енергија почне да се користи као политичко и економско средство принуде, а решење за то је у изласку на енергетско тржиште", каже за Форин полиси Амос Хохстајин, специјални изасланик у Заводу за енергетске ресурсе Стејт департмента.

Годину дана од почетка кризе у Украјини, Вашингтон и његови европски партнери удвостручили су напоре како би осујетили Москву у намери да користи свој огромни енергетски извозни потенцијал, посебно природни гас.

Ти напори укључују штап – финансијске санкције Русији, и шаргарепу – финансијска помоћ за земље које су у сенци Кремља.

Вашингтон и Брисел су, на пример, понудили Украјини финансијску помоћ и навијали да се Литванија "ослободи" енергетске зависности, док су законодавци у САД у више наврата покушавали да наметну извоз своје енергије, слабећи руски гасни утицај на америчке партнере у Европи.

Борба за утицај се са улица Кијева прелила на Бугарску, земљу коју је буквално створила Русија и која је остала бастион проруског сентимента у Европској унији, констатује новинар Форин полисија.

Бугарска је – захваљујући географском положају – кључни енергетски играч.

Неке земље централне и источне Европе које имају већу трговинску размену са Русијом, па самим тим и већи степен енергетске зависности – биле су млаке у својој подршци политици санкција ЕУ према Русији.

Тежак део за Брисел и Вашингтон је што треба да ослаби утицај који је Кремљ традиционално имао у Софији. Претходна влада Бојка Борисова, која је пала 2013, планирала је да Бугарска сама развија ресурсе природног гаса због, тврде многи бугарски званичници, великог притиска Русије.

Кери је у четвртак истакао наставак "руског ангажмана кроз финансијску и другу подршку у политици Бугарске".

И заиста, Борисов је у четвртак поновио да је Бугарска забранила истраживања домаћих гасних шкриљаца.

Европска унија је, с друге стране, инсистирала прошле године да се Бугарска придржава правила конкуренције и блокира изградњу "Јужног тока" којим би управљала Русија и кроз који би текао руски гас.

Ипак, многи у Софији и даље чезну за пројектом: с једне стране, због истинских страхова да би поново могло да буде несташице гаса, попут оне 2006. и 2009; с друге стране, и због утицаја руског капитала од енергије.

"Постоје неке компаније које имају користи од монопола руског гаса и оне гурају владу у неповољан положај када је реч о гасу", каже Јулијан Попов, бивши бугарски министар за животну средину.

Тежња Керијеве посете била је да наговести да ће САД пружити подршку "током овог економског и безбедносног изазова". Запад, ипак, нема толико опција.

"Иако притискамо Бугарску да више 'не леже у кревет' са Русијом, ипак нисмо дошли са добрим алтернативним планом", истиче Тим Борсма, експерт за европску енергију на бруклиншком институту. 

"Руски утицај на Бугарску слаби, али још увек има негативну моћ и способност да дестабилизује земљу", сматра бивши бугарски амбасадор у Русији Илијан Василев, који је сада саветник за енергију.

Како каже, није у питању само енергија: ако су Бугарска и регион удаљени од европског гасног тржишта, "то ће изазвати тектонске и дуготрајне геополитичке последице".

То је баш оно што САД, руку под руку са ЕУ, покушавају да промене. Хокстајн, енергетски изасланик САД, нада се да ће се ускоро завршити последње дораде на плану за учвршћивање енергетских опција Бугарске и остатка региона.

Свеукупно, то значи да ће бити обезбеђена политичка и финансијска подршка за конструисање новог тока који би међусобно повезао балканске земље, попут Бугарске, Румуније, Србије и Хрватске, али и обезбедио алтернативне изворе набавке гаса.

Кери је, иначе, посебно разговарао о изгледима за изградњу новог огранка који би повезао Бугарску са терминалом за течни гас, који се налази на грчкој обали.

Према Хокстајновим речима, идеја је да се руски гас не истера са тржишта, већ да се Бугарској и њеним комшијама омогући избор како би се побољшала њихова безбедност и учврстиле њихове економије. Другим речима, идеја је да се уради оно што је Русија пропустила да уради изградњом "Јужног тока".

"'Јужни ток' је био политички ток, који би Европу и даље чинио зависном од једног јединог снабдевача", сматра Хокстајн.

Оно што покушавамо да урадимо, додаје Хокстајн, јесте да направимо функционално тржиште који би радило по међународним тржишним нормама и који би омогућило конкуренцију.

"То ће утицати на могућност да се енергија користи као политичко оружје, али ће утицати и на цену у региону коју државе у региону плаћају више него у другим деловима Европе", каже Хокстајн.

Европа је покушавала да побољша своју енергетску инфраструктуру, пре свега због болних лекција које је научила од Русије, која је покушала да утиче на изоловане земље, са малим изворима помоћи.

"То је улога владе – да идентификује јаз између јавног добра, националне безбедности и утицаја тржишта", каже Хокстајн.

Баш због тога, додаје енергетски изасланик, САД и ЕУ морају да буду укључене у то. "Ако тржиште не може то само да уради – морамо да га охрабримо", истиче Хокстајн.