Шта Русија очекује од Украјине

Москва је званично ставила до знања да Кијев треба да обраћа пажњу на мишљење Новорусије, тј. југоисточних региона земље чије становништво углавном говори руски и традиционално гравитира ка Русији.

Према речима председника Владимира Путина, циљ мировних преговора треба да буде "обезбеђивање легитимних интереса људи" који живе на југоистоку Украјине. Москва се, међутим, категорички противи распаду Украјине. О томе непосредно сведочи молба Владимира Путина упућена руководству Новорусије да се очува формални територијални интегритет земље.

Главно питање нерешено

Кијевске власти и самопроглашене републике су се 5. септембра у Минску договориле о примирју, размени заробљеника и отварању хуманитарних коридора. Истина, од тада су украјинске наоружане формације и проруски добровољачки одреди више пута оптуживали једни друге за кршење примирја.

Уосталом, главно питање и није прекид ватре, него будуће државно уређење Украјине.
Власти самопроглашених република говоре о независности Новорусије, али је ипак највероватније да ће бити створена конфедерација. У првом сусрету 1. септембра у Минску представници Донбаса су предлагали да се самопроглашеним републикама додели посебан статус, који подразумева сопствене оружане снаге и сопствени судски систем, а такође посебан режим спољноекономске делатности, све до права на ступање у Царинску унију.

Кијев је већ учинио извесне уступке. Украјински парламент је 16. септембра усвојио закон о посебним овлашћењима локалних власти на подручју Донбаса које контролишу добровољачке снаге. Локалне власти неће моћи да буду смењене, имаће могућност да учествују у именовању судија и јавних тужилаца и формираће добровољну народну милицију. Гарантује се слобода коришћења било ког језика и стимулише се трансгранична сарадња са Русијом.

Има и оних који се противе таквом решењу, како у Кијеву, тако и у Донбасу. "Јастребови" у Врховној ради захтевају од Петра Порошенка наставак рата, а власти Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) траже да под њиховом контролом буде читава територија Доњецке и Луганске области. Кијев на то неће пристати, тако да ће преговори по свему судећи потрајати.

Украјина као тампон-зона

По речима Сергеја Маркедонова са Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), Русији је свеједно како ће бити уобличен мировни споразум између Кијева и Новорусије.

"За нас нема значаја да ли ће се тај процес називати федерализација или конфедерализација. Тај процес је само пут ка циљу, а циљ је да Украјина буде тампон-држава и да се не претвори у инструмент за одвраћање Русије или за утицање на њу", каже Маркедонов.

То се, по његовим речима, може постићи само ако региони чије становништво говори руски остану у саставу Украјине (као противтежа антируским елитама на западу земље) и ако им се обезбеде инструменти за контролу спољне политике, економије и образовања.

Овде се страни посматрач може запитати како се изјаве руског председника уклапају у подршку ДНР и ЛНР. На то питање политиколози одговарају да Кремљ једноставно неће дозволити војни пораз Новорусије, јер би после њене предаје читава Украјина била претворена у истурени положај Запада против Русије. Неутрални статус Украјине је за Кремљ питање од прворазредног значаја.

"Позиви да се укине ванблоковски статус Украјине изазивају посебну узнемиреност у Кремљу", изјавио је руски дипломатски извор листу Комерсант. У том светлу може да се схвати и недавна одлука Беле куће да одбије молбу Украјине да јој испоручи летално и нелетално оружје и пружи статус посебног стратешког партнера НАТО-а у сфери одбране.

Опасно одуговлачење

Поједини руски политиколози упозоравају да одуговлачење са преговарачким процесом може довести до распада украјинске државе, после чега Москва неће имати другог избора него да подржи захтеве Новорусије за независношћу.

"Могуће је ширење борбених дејстава изван територије ДНР и ЛНР, као и колапс економије и колапс социјалног и комуналног сектора, што може изазвати нову политичку кризу. Русија у тој ситуацији већ неће моћи да тражи компромисна решења, него ће морати да брине о стварању тампон-зоне између сопствене територије и тотално антируски настројене Украјине, напола срушене и поражене у рату. Та зона може бити читава територија Новорусије од Одесе до Харкова, и то би била нова делимично призната држава под протекторатом Русије, по угледу на Придњестровље", каже за Руску реч политиколог Андреј Јепифанцев.

Русија би желела да избегне такав сценарио, упркос мишљењу увреженом на Западу. Кроз западну Украјину пролази гасовод из Русије у Европу. Поред тога, Москва би морала да издржава и обнавља те територије, с тим што би отежавајућа околност била то што оне не би биле међународно признате.