четвртак, 19. авг 2010, 13:45 -> 22:37
Бранимир Главаш - чедо нације
| Jutarnji list
Бранимир Главаш, славонски монструм, производ је хрватске политике. Ако се чедо данас доима попут Франкенштајна, нешто је одговорности, ваљда, и на његовим очевима, пише Јелена Ловрић колумнисткиња загребачког "Јутарњег листа". Текст преносимо интегрално, као и изјаву хрватског председника Ива Јосиповића о случају "Главаш".
Бранимир Главаш скандализира Хрватску. Побјегао је од хрватских закона и пресуде хрватских судова. Премда је осуђен за ратни злочин, има статус политичке и медијске звијезде. Продао је одличја којима га је хрватска држава почастила. Тражи да му Сабор исплати плаћу све док му се и формално не укине заступнички статус, а његова странка објављује да не признаје правомоћне одлуке суда.
Председник Хрватске Иво Јосиповић данас је потписао одлуку којом се Бранимиру Главашу одузимају ратна одликовања и генералски чин. Оваква одлука последица је правоснажне пресуде за ратне злочине, којом је Главаш осуђен на осам година затвора.
Главаш је имао низ одликовања којима га је окитио Фрањо Туђман: Споменицу Домовинског рата, Споменицу домовинске захвалности, Ред хрватског тролиста, Ред Анте Старчевића, Ред бана Јелачића, Ред кнеза Домагоја с огрлицом и Ред кнеза Трпимира с огрлицом и Даницом, јављају хрватски медији.
Његови су људи, наводно, покушали подмићивањем судаца исходити ослобађајућу пресуду. Али, Бранимир Главаш, славонски монструм, производ је хрватске политике. Ако се чедо данас доима попут Франкенштајна, нешто је одговорности, ваљда, и на његовим очевима.
Главаш је чедо политике Фрање Туђмана, која му је омогућила да постане апсолутни господар Славоније.
Није имао проблема ни кад је с оружјем упадао у новине ни кад је одлучивао о животу и смрти. Ни кад се његова патологија хранила свирепим мучењем и ликвидацијама недужних људи.
Туђманова држава није дирала у своје war-lordove ни кад су чинили звјерства, па су своје жртве напајали убијајућом киселином или дјеци пуцали у потиљак. Није највећи скандал у томе да је Главаш продао своја ратна одликовања.
Много је скандалозније да их је уопће добио, премда је Туђманов двор знао што се у Осијеку догађа.
Није он пљунуо у лице хрватској држави кад је њена одличја размијенио за шаку новчаница, него је држава саму себе понизила кад је такву личност сматрала вриједном своје части.
Бранимир Главаш чедо је ХДЗ-ове политике. Којој је био узданица и визионар све док се није разишао са страначким шефовима. Нису он и његова странка тек данас смислили да признају само суд своје партије. Главаш тако живи већ два десетљећа.
То је уходани начин функционирања ХДЗ-ове власти. Док јој је био један од ступова, није морао бјежати од закона. Он је био закон. Правосуђу је постао доступан тек након разлаза с Ивом Санадером. Али и након тога ХДЗ-ова је политика Главашу омогућила да прави спрдњу с правном државом.
Маневрирала је с укидањем његова имунитета, на много се начина мијешала у судски процес, супортирала му бијег преко границе, уредно му у дезертерство достављала вртоглаво високу саборску плаћу, коју ће сада замијенити привилегирана мировина. Главаш својим понашањем констернира јавност и вријеђа државу, али хрватској се држави још више ругају они који су је уредили тако да је све то могуће.
На концу, Бранимир Главаш чедо је стања хрватскога духа. Које га, премда је осуђени ратни злочинац, још увијек третира као политичку и медијску звијезду.
Добар дио нације више се згража над његовим данашњим циркусирањем, него над његовим ратним звјерствима. Више их саблажњава његов захтјев да му се до задње липе исплати саборска плаћа него његово командирање свирепим егзекуцијама.
Не показује само Бранимир Главаш, да цитирам колегу Томића, моралну равнодушност. Код њега није видјети ни мрву кајања, у јавности нема неке озбиљне згађености његовим злочином. Осјечко чудовиште наша је беба.
