среда, 17. феб 2010, 14:43 -> 15:03
Фламенко за Косово
Ian Bancroft - Guardian
На другу годишњицу косовске независности, поделе унутар Европске уније око статуса и даље се продубљују. Лондонски "Гардијан" оцењује да би Унија у том погледу требало да послуша став Шпаније и покаже своје инструменте "меке суперсиле" у решавању косовског проблема.
После контроверзе изазване лоше замишљеном стратегијом за северни део Косова, такозвана "петорка", коју чине Британија, Немачка, Француска, Италија и САД, све отвореније вриши притисак на Београд да се не противи независности Косова.
Шпанија, која је преузела шестомесечни мандат председавања Унијом, са друге стране, заговара нове преговоре у покушају да се постигне обострано прихватљиво решење.
Иако је у мањини, став који Шпанија нуди најатрактивнији је начин за решавање проблема статуса Косова и Метохије и успостављање мира у региону.
Такозвана "петорка", недавно је послала саопштење Министарству спољних послова Србије у којем се наводи да су до сада "толерисале агресивну реторику Србије о Косову, јер су веровале да ће временом то питање испасти са листе приоритета српских власти". "Петорка" је, такође, упозорила Србију да се суздржи авантуристичких потеза када Међународни суд правде (МСП) буде изнео мишљење о легалности независности Косова. Остало је, међутим, нејасно на шта "петорка" мисли када каже агресивна реторика и авантуристички потези.
Шеф српске дипломатије Вук Јеремић поднео је иницијативу да се по доношењу мишљења Међународног суда правде, одржи специјална сеница Савета безбедности Уједињених нација о покретању нових преговора о статусу Косова.
Рестартовање дијалога Београда и Приштине
Готово идентичан став заузима и Шпанија, а њен амбасадор у Београду Ињиго де Паласио Еспања недавно је изјавио да је да ће мишљење Међународног суда правде бити прилика да се рестартује дијалог Београда и Приштине. Амбасадор је рекао да ће то бити прилика да се пронађе начин за, још увек нерешено, косовско питање.
Шпанија, једна од пет чланица Европске уније, поред Грчке, Кипра, Словачке и Румуније, која није признала косовску независност, ни у једном тренутку није оклевала да снажно подржи став Србије.
Пред Међународним судом правде шпански представници, рекли су да Декларација о независности Косова не може бити у складу са међунароним правом јер крши принцип територијалног интегритета и суверенитета Србије који је загарантован резолуцијом Савета безбедности 1244 која је још увек на снази.
Захтев ЕУ за добросуседским односима и конструктивном регионалном сарадњом ће ускоро бити главно средство које ће заговорници косовске независности користити против Србије.
Неизвесности косовског статуса доприноси и недавна изјава председника скупштине Косова Јакупа Краснићија који се упустио у даљу сецесионистичку и агресивну реторику. Краснићи је упозорио да са југа Србије спремни да се придруже Косову уколико се Срби са севера буду противили интеграцији у приштинске институције.
У светлу таквих претњи, тврдње да независност Косова доприноси регионалном миру и стабилности делују још невероватније и неискреније.
Западни Балкан представља један од највећих и најважнијих изазова за нову високу представницу Европске уније Кетрин Ештон која би требало да посети Београд 18. фебруара.
У ишчекивању мишљења Међународног суда правде, Европска унија требало би да послуша савет о Косову, и покаже своје инструменте "меке суперсиле" у решавању косовског проблема.
